Уместо најављиваних националних уџбеника за српски језик и књижевност, историју и географију, држава је одлучила да издаје националне читанке.
Планирано је да оне почну да се примењују у основним и средњим школама од школске 2024/2025. године, пише Данас.
Национална читанка неће имати статус уџбеника већ обавезног наставног средства за све ученике основног и средњег образовања који наставу похађају на српском језику, предвиђено је у Нацрту измена и допуна Закона о уџбеницима, који ће на јавној расправи бити до 27. априла.
„Национална читанка користи се у циљу развијања личног и националног идентитета, развијања свести и осећања припадности Републици Србији, поштовања и неговања српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина на простору Републике Србије, развијања интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне баштине“, предвиђено је у Нацрту.
Идеја је да национална читанка обухвата садржаје програма предмета српски језик, односно српски језик и књижевност, свет око нас, природа и друштво, историја, географија, ликовна култура и музичка култура, у складу са планом и програмом наставе и учења за одређени разред, односно циклус основног и средњег образовања.
Предвиђено је да се ураде четири читанке: једна ће обухватити садржаје првог и другог разреда основне школе, друга ће бити намењена трећацима и четвртацима, посебно издање биће урађено за све разреде другог циклуса основног образовања (од петог до осмог), а такође ће постојати читанка која ће обухватити садржаје свих разреда средње школе.
Средства за финансирање припреме и набавке националних читанки за све ученике основних и средњих школа који остварују образовно-васпитни рад на српском језику обезбеђују се у републичком буџету. Нацртом је предвиђено да ће ученици враћати националне читанке, а на који начин ће то бити рађено одлучиће Влада.
Националне читанке издаваће јавни издавач, који расписује јавни позив за избор чланова ауторских тимова за припрему рукописа. Аутори треба да буду „лица са интегритетом и ауторитетом у области за коју су изабрани“. На исти начин бираће се и чланови рецензентских комисија.
„Рецензентску комисију за националну читанку чине најмање пет чланова, при чему два члана обавезно морају да буду наставници високошколске установе или научни саветници одговарајућег института, а три члана обавезно морају да буду из редова наставника који непосредно учествују у извођењу наставе“, предвиђено је у Нацрту измена Закона о уџбеницима.
Стручну оцену квалитета националне читанке даје комисија коју из реда запослених образује Завод за унапређивање образовања и васпитања, без права на накнаду, а уколико у Заводу нису запослена лица са одговарајућим образовањем, ангажоваће се друга стручна лица за одговарајућу област. Као и све остале уџбенике, и националне читанке на крају одобрава министар.
Предвиђено је да јавни издавач у року од 15 дана од ступања на снагу нових законских решења, распише јавни позив за избор ауторских тимова.
