Богата жетва није донела пољопривредницима велику зараду, јер су цене на светском тржишту ниске због опрезности купаца и скупог новца, то јест високих камата. Слични трендови се очекују и у наредној берби, у првом реду кукуруза, а ако ни ту не добију одговарајућу цену, пољопривредници ће и у наредној сетви, поново, редуковати улагања.
Овогодишњу пољопривредну сезону карактерише велика разлика, односно дисбаланс, између уложеног и добијеног. Уложеног у смислу семена, ђубрива, горива и хемије, закупа земље и радне снаге, свега онога што је пред сетву енормно поскупело и добијеног, у виду цене која се креће од 16 до 20 динара за килограма јечма, односно пшенице, колико се плаћало у жетви, до 40-ак динара за уљану репицу.
„Сви у том ланцу су незадовољни. Пољопривредници, они који су радили и улагали су најнезадовољнији. Због чега су тако ниске цене – не знам. Видим да на светским берзама цене иду полако горе. E, сада, да ли ће се то прелити и код нас, колико има утицаја ова дешавања у Украјини и Русији на наше тржиште то не знам, видећемо, али генерално, пољопривредници су незадовољни“- сматра пољопривредник из Суботице Павле Кујунџић.
Сви су очекивали више, па чак и код приноса, који супротно очекивањима нису рекордни. Суша је десетковала род у на западу континента, Балкан је био оаза, али све то нису испратиле цене јер је тражња мала. Захваљујући опрезности купаца, који су се „опекли“ скупим улагањима у прошлости, а сада се суочавају и са високим ценама задуживања за нова улагања.
„Имамо рат у Украјини, питање површина, питање те производње, путање улагања, питање чија је то роба на крају крајева, и опет поред свега имамо пад тржишта, али мислим да је генеза свега у том капиталу који генерално улази у рецесију, камате се дижу и инвестиције се повлаче и самим тим и тражња је мања, самим тим долази до пада тражње и самим тим цене су такве какве јесу тренутно“- објашњава директор набавке сировина у компанији „Геби“ Данило Теодинов.
Дисбаланс произвођач на западу може да компензује субвенцијама од 300 до 500 евра, о чему домаћи пољопривредник може само да сања. И да редукује обраду, сеје с тавана и смањи ђубрење, што значи мање приносе. А све ће се то десити уколико кукуруз не поправи ствари.
„Свака стабљика има клип, али питање је колико има зрна у том клипу и како ће се он даље развијати. Значи, нису ненормалне температуре, али јако високе температуре у ово доба године, баш у периоду када долази до оплодње су нанели штете. Видећемо, идуће недеље већ почињемо скидати силажни кукуруз, па ћу имати прву неку пројекцију како ће то изгледати, али генерално, неће бити неки рекордан род. Ја бих рекао да ће бити просечан или чак исподпросечан“- каже Кујунџић.
Икс фактор, односно фактор изнењађења може бити – сунцокрет. Након три сушне године, прошле је донео велику зараду захваљујући мањим улагањима, доброј цени и солидном приносу.
„Уз неки принос од три и по тоне по хектару, може да се очекује неки позитиван резултат. Јер, обично, у сунцокрету се мање улаже у производњу, у смислу ђубрива и свега и некако је та производња мање оптерећена него кукуруз, који има веће укупне приходе, али са друге стране и већа улагања“- сматра Теодинов.
Решење за дисбаланс можда лежи у диверзивикацији, како површина, тако и термина продаје. Да се сеје више различитих култура, па да ветрови са светских берзи негде донесу плус, а негде минус. И да се трећина прода на зелено, трећина у жетви, а трећина с лагера.
