Да би се постигао добар род пасуља и осигурала исплативост од узгоја, од кључног значаја је обезбедити повољне услове. Потребно је квалитетно семе, добро земљиште – пасуљ воли растресито, плодно и хумусно које треба добро припремити, а током раста и развоја има велике потребе за водом., пише портал „Агроклуб“.
Марко Тривуновић из Нове Гајдобре годинама сеје пасуљ, а овог пролећа производњу је засновао на површини од око седам хектара. Углавном сеје жуто-зелени и шарени и до сада је стекао велико искуство. Он каже да семе шареног набавља из увоза, за јутро му је потребно око 125 кг, односно за један хектар око 200 килограма. Жуто-зеленог иде нешто мање, 80 кг по јутру, око 150 по хектару.
„Семе је значајна ставка у производњи као и препарати на бази бакра за заштиту од пламењаче. Такође, велика улагања су у наводњавање без чега и нема добре производње“, рекао је Тривуновић за „Агроклуб“ објашњавајући да за једно заливање по јутру потроши 25 литара горива.
Прошле године морао је усев пасуља да наводњава девет, а ове године пет пута, јер само тако се може рачунати на сигуран род. Наравно на ред долази и заштита од корова. Берба може бити механизована и ручна, а могуће су и комбиноване методе бербе, баш како практикује наш саговорник.
За бербу су потребни радници, али и механизација
Берба се, како каже наш саговорник, одвија тако што га радници ручно чупају и слажу у траке, а затим он за трактор качи једну врсту комбајна и завршава посао.
„Мора да се ручно чупа, тако је најбоље, не може да се коси бочном косачицом“, објаснио је саговорник и додао да зрно пада у бункер комбајна, а кад се напуни истреса се у приколицу. Након тога мора да се селектира.
Тако селектиран може ићи у продају, а уколико купац захтева да буде ручно пребран то се онда накнадно и ради. Треба га чувати на чистом, сувом и прозрачном месту и заштити га од штетног инсекта – жишка.
„Да би се произвео квалитетан пасуљ потреба су улагања, машински рад, али и доста ручног рада, односно новца за дневнице радника. Када се све сабере улагања су велика. Када је у питању род свака година може да буде прича за себе, али код мене се некако усталио принос од око 2,5 тоне по хектару“, рекао је Тривуновић напомињујући да је прошла година била сушна и било је произвођача на чијим њивама није ни било ништа.
Готово сав род је продао јер има своје купце који знају да препознају и цену и квалитет. Уколико продаје веће количине цена шареног је 300 динара, жуто-зеленог 450, а на мању количину цена шареног је 400, а жуто-зеленог 600 динара.
Многи кажу да иако нам је сваки динар драгоцен, за домаћи пасуљ не треба жалити новац и кад год то можемо бирамо квалитет, био то бели или шарени, градиштанац или тетовац подједнако је укусан, али и хранљив и здрав.
Пасуљ је једно од најчешће припреманих традиционалних јела, било да се крчка са сланином, шунком, кобасицом или се припрема као чувени клот пасуљ. Присутан је у великом броју светских кухиња и доступан је током целе године. Некада је свако сеоско домаћинство сејало бар мало пасуља, а данас иако га и даље волимо, купујемо и кувамо, сејемо га све мање што потврђују и подаци Привредне коморе Србије, те га увозимо (у 2020. години нам је тако стигло 14.705 тона) највише из Киргистана, Бугарске, Пољске.
Чорбаст пасуљ ћемо и даље да једемо, али је чињеница да ће у понуди и даље бити оног увозног, тако да они који највише воле домаћи на пијацама и у супермаркетима морају добро да погледају декларацију или се једноставно снабдеју код домаћих произвођача.
Вероватно је производња увозног јефтинија, али без обзира на цену домаћи се увек тражи, те нису сви овдашњи произвођачи дигли руке од ове производње која може да донесе приход.
Сетва и производња пасуља је одговоран посао који као и сваки други у овој области захтева почетна улагања, адекватну механизацију, искуство и знање и пуно рада било машинског или ручног.
