Процењује се да је у 2022. широм Европске уније пожњевено 270,9 милиона тона житарица. То је 26,7 мил. т мање него 2021, што је еквивалент смањењу од девет одсто, наводи Еуростат.
Француска је прошле године пожњела 59,9 мил. т житарица чиме је и даље на првом месту у ЕУ, са 22 одсто укупне производње ЕУ. Немачка је пожњела 43,5 мил. т (16 одсто), Пољска 35,0 мил. т (13 одсто), Шпанија 19,3 мил. т (седам одсто) и Румунија 18,9 мил. т (такође седам одсто укупне ЕУ производње).
Мало земаља са већом жетвом
Свеукупни пад подстакнут је сушом која је погодила Румунију (пад 8,9 мил. т, -32 одсто), Француску (пад 7,0 мил. т, -10 одсто), Шпанију (пад 6,2 мил. т, -24 одсто) и Мађарску (пад 4,9 мил. т, -35 одсто).
Било је врло мало земаља у којима се укупна жетва житарица повећала, али оне су, између осталих, укључивале Немачку (повећање од 1,1 милиона тона, +3 одсто,), Финску (1,0 мил. т више након лоше жетве 2021., +39 одсто) и Пољску (1,0 мил. т више, три одсто).
Четири врсте бележе пад
ЕУ је 2022. пожњео 126,7 мил. т обичне пшенице и спелте, односно 3,2 мил. т мање него 2021., што је смањење од два одсто. Производња кукуруза у зрну и клипа пала је на 53,0 мил. т што је 20 мил. т мање него у 2021., односно пад од 27 одсто. Овако оштар пад првенствено је узрокован негативним учинцима суше широм ЕУ.
Када је реч о јечму, производња 2022. била је готово непромењена и износи 52,0 мил. т као и зоби, 7,5 мил. т. Насупрот томе, производња ражи пала је за осам одсто на 7,8 мил. т.
Суша и топлотни стрес
Знамо да је биљна производња врло осетљива на временске услове, како током вегетације тако и током жетве. У многим регијама у Европи максималне дневне температуре у лето 2022. биле су најтоплије или друге најтоплије забележене у раздобљу од 1991.
Топлотни стрес, узрокован овим високим температурама, и суша били су фактори који су допринели нижој производњи неких житарица, посебно кукуруза за зрно, закључује Еуростат.
