Милош Зорић из Бачке Паланке о пластеничкој производњи јагода

Да ли је и зашто исплативији овај начин производње?

753
Фото: Милош Зорић, извор: Агроклуб

Последњих година све је чешћа производња јагода у заштићеном простору, а циљ овог начина гајења је да се тржишту што раније понуди свежи плодови, чак месец дана пре брања на отвореном када долази до веће понуде и пада цене, преноси „Агроклуб“.


Јагода, бобичасто воће неодољивог изгледа и укуса, веома је профитабилна, а самим тим и атрактивна биљна врста. Због тога се последњих година произвођачи све чешће одлучују за садњу било на отвореном пољу или заштићеном простору. Често се одлучују за оба начина гајења тако што веће површине остављају на отвореном, док на мањим површинама практикују пластеничку производњу између осталог због временских прилика које баш у периоду дозревања и бербе знају бити неповољне.

У пластенику раније стиже и има бољу цену

Јагоде у пластеницима дозревају раније, зарада је већа, што је и циљ производње, а завршава се када почиње берба на отвореном тако да произвођачи који имају и једну и другу варијанту имају могућност боље понуде и дуже продаје.

Квалитетан плод и добар принос могу се постићи интензивном производњом, адекватном припремом парцеле, ђубрењем, постављањем банкова, фолије, система за наводњавање, битан је избор сорте и сертификованог садног материјала.

Када је у питању производња на отвореном пољу која, као и свака производња под отвореним небом носи велике ризике, улагања су нижа, пе се и најбрже поврати новац. Пластеничка производња која подразумева већа улагања је најинтензивнији облик производње, далеко сигурнија, јагода раније стиже и самим тим је цена виша.

У ниским тунелима и пластенику

Милош Зорић из Бачке Паланке већ три године производи јагоде у ниским тунелима, а недавно је захваљујући подстицајним средствима Покрајинског секретаријата за пољопривреду подигао пластеник и засадио 4.000 садница. Верује у добре резултате пластеничке производње и тврди да овај вид производње има бројне предности.

„Обично берба у пластенику почиње раније, 20 до 30 дана пре него на отвореном пољу. Прве зреле јагоде су веома тражена роба с обзиром да тржиште у том тренутку није засићено, а то само по себи значи да им је и цена висока“ каже саговорник „Агроклуба“ и напомиње да је у овој производњи пресудан квалитет, јер је веома битно и имати слатку, укусну бобицу.

Квалитет, како тврди Зорић, препознају купци па није имао никада проблем са продајом. Чак је из околине Сенте долазио купац током сезоне и носио веће количине, као и купац из Новог Сада који је на путу до Бачке Паланке прошао бројна продајна места да би купио баш код њега.

„Када падне цена они у свом домаћинству кувају пекмез, а с обзиром да су јагоде слатке и квалитетне додају само минималне количине шећера те је производ укусан“, каже наш саговорник и додаје да једна тегла кошта 700 динара.

Пластеничка производња је исплативија

У пластенику је засађена јагода сорте алба. То је врло рана сорта крупног плода, атрактивног издуженог облика који је уједначен и чврст. Плодови су јарко црвени и сјајни, а укус је пријатан и ароматичан. У ниским тунелима засађена је алба али и клери, такође рана сорта изузетно атрактивна, једна од најбољих сорти, а саговорник каже да је принос по живићу најчешће око 800 грама.

Производња у ниским тунелима је функционална и рентабилна, тако се постиже заштита од касних пролећних мразева, сазревање је раније за десетак дана него на отвореном, берба је лакша јер су плодови суви и чисти.

„Производња у ниским тунелима је нешто између производње на отвореном и пластеничке, а за подизање пластеника одлучио сам се превасходно због још боље исплативости, али морам рећи да успеха у овом послу нема без улагања, рада и искуства“, говори Зорић.

„Када је у питању производња у ниским тунелима од почетка марта до краја сезоне нема одмора. И овде и у пластенику морају бити ангажовани радници, ово није породични посао који је могућ само уколико су мање површине“, каже на крају саговорник „Агроклуба“ додајући да је велика ставка у производњи наводњавање и квалитетна прихрана и заштита на чему не сме да се штеди и калкулише.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here