Жетва житарица на јужној хемисфери је у пуном јеку. Из Аустралије долазе вести да се ради о рекордним приносима, посебно пшенице. У првој седмици јануара пожњевено је око 80 одсто површина под житарицом, а очекује се род око 42 милиона тона, пише Agrarheute. Све ово ствара притисак на ограничену логистику, али и на цене.
Силазни тренд
Тако је крај седмице донео њихов пад на паришком МАТИФ-у. Цена пшенице је пала за 1,79 евра/т на 291,25 евра/т.
За кукуруз је износила 284 евра/т, док се за уљану репицу зуставила на 569 евра/т.
Извештај USDA о прогнози житарица подржао је повећање цена, али било је довољно информација да поткопају снагу тих процена. На америчкој берзи CBoT су показале слаб раст и достигле за пшеницу 251,49 евра/т. Код кукуруза је повећана за 2,48 одсто и износила је 243,43 евра/т.
Разлог томе је нижа процена бербе и повећан увоз из Бразила и Украјине. За тону соје требало је издвојити 517,88 евра. Највећи раст је имала цена оваса која је повећана за 3,44 одсто и била 229,35 евра/т.
Повећане залихе
Залихе пшенице у САД су процењене на мање од очекиваних, односно на 34,8 милиона тона. Међутим, ратари су засејали више озиме пшенице, 14,95 милиона хектара, што је 1,5 милиона хектара више него претходне сезоне. Процене жетве у Русији говоре о количини која прелази 100 милиона тона. Увећана су предвиђања за Европску унију и Украјину, док су смањена за Аргентину, на 12,5 милиона тона на шта је утицала суша.
Процена глобалне залихе за сезону 2022./2023. је 268,4 милиона тона, што је 1,1 милион тона више од претходних процена.
Обиман род постаје проблем
У Аустралији су се због обимног рода пшенице догодили логистички проблеми. Јачим инвестирањем желе омогућити већи извозни потенцијал, који је достигао 26 милиона тона у маркетиншкој години 2021./22. од укупно пожњевених 50 милиона тона.
И у Бразилу имају проблема с великим родом, али соје. Та је земља највећи светски извозник те ратарске културе. На домаћем тржишту се обично потроши 45 до 50 милиона тона годишње, а извози готово све остало.
„Нисам сигуран да свету треба 100 милиона тона соје из Бразила“, рекао је из једне њихове консултантске куће Кори Мелби. Истовремено су порасле цене трошкова производње и очекује се да ће и даље расти.
Површине под овом културом су достигле највећу бројку до сада. Посејано је 43,3 милиона хектара. У децембру је тамошња пољопривредна управа CONAB проценила жетву која је управо почела, на 153,47 милиона тона. То је за собом повукло пад цена и смањење еуфорије око приноса. Очекивало се да ће оне на светском и домаћем тржишту остати високе.
