Министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства Србије Јелена Танасковић рекла је да се припрема уредба која ће регулисати могућност да се на пумпи преузме одједном целокупна количина дизела по субвенционисаним ценама, уместо да куповина као до сада буде ограничена на 100 литара дневно.
Она је, гостујући на ТВ Прва, рекла да је Министарство поставило седам циљева до 2027. године, а то су одржива, конкурентна, продуктива пољопривреда, фокус на сточарству, завршетак дигитализације и подршка пољопривредницима која ће расти из године у годину и пратити раст трошкова производње.
„Ушли смо у анализу њихових трошкова производње, израчунали смо колико покрива тренутна субвенција за сваку пољопривредну културу и у сточарству. Трошкови производње пшенице су 2012. били покривени 16 одсто, 2024. године субвенција покрива 46 одсто, за кукуруз је покривеност 40 одсто, за сунцокрет 50 одсто, а у млечном говедарству у овом тренутку 74 одсто. Држаћемо се на том нивоу“, рекла је Танасковић.
Додала је да када постоји сигурност исплате субвенција, „следећи корак у развоју је подизање производње у сточарству и зато су купљени најквалитенији бикови и поклањаће се семе, а због повећања приноса у биљној производњи истакнута је важност сертификованог семена“.
Она је рекла да су за ову годину повећане субвенције на сву стоку за коју није у 2023, за овце, козе, пилиће.
Буџет за пољопривреду је, како је рекла, ове године 119 милијарди динара, субвенције по хектару су 40.000 динара, од чега је 18.000 динара директних давања, 17.000 за деклариснао семе и 5.000 повраћаја акцизе на дизел.
Прве ефекте субвенција у сточном фонду очекује се, према њеним речима, крајем ове године, а пројектован је раст између пет и седам одсто.
Навела је да се ради реконструкција и изградња 128.000 хектара мреже за наводњавање од тога 103.000 хектара у Срему, Банату и Бачкој Тополи, а у Пожаревцу и Шабцу 19.500, у Неготину 1.900 и биће завршена почетком 2026.
„Прошле године је опредељено 300 милина динара за 13 јединица локалне самоуправе за изградњу водовода, ове године 400 милиона. Ту смо и да градимо атарске путеве у пољопривредним подјучима“, рекла је Тансковић.
Упозорила је пољопривреднике да афричка свињска куга није искорењена и да треба да се придржавају свих превентивних мера безбедности.
Навела је да је прошле године за обештећење на име убијених свиња, у циљу спречавања ширења болести, исплаћено 3,3 милијарде динара.
