Због несигурности производње многи одгајивачи свиња током протеклих година одустали су од овог посла, али има и оних који се боре да се њихов посао не угаси.
Годинама уназад узгој свиња један је од најнеизвеснијих послова, а како тврде сами одгајивачи због учесталих осцилација откупних цена, глобалних кретања, пандемије, поскупљења инпута као и незаинтересованости државе. То је закључено и на састанку у Привредној комори крајем прошле године када су своје ставове износили узгајивачи и стручњаци из ове области. Једноставно речено цене се стално мењају и у таквим нестабилним условима нема планирања нити сигурне производње, закључак је многих.
Да је куповна моћ грађана драстично опала одавно је јасно те најстарији у овом послу често спомињу добра стара времена када су понуда и потражња били готово на истом нивоу. Муштерије су тада могле да купују и бирају док је данас ситуација знатно другачија, односно тежа обзиром да се често кући односи само 100, 200 грама свињског меса, а анлитичари кажу да је његова потрошња по становнику око 17 килограма годишње.
Увоз надјачао извоз
Аналитичари подсећају и то да смо у периоду од 1988. до 1990. имали око 4,5 милиона свиња, док данас једва да их има два милиона. Деведесетих је почела криза и бележен је пад од 1,5 до два одсто сваке године. Тако је наша земља од извозника постала увозник тако да је последњих неколико година дошло до гашења фарми.
Аграрни аналитичари тврде да је током 2021. године увезено у два наврата око 300.000 прасића и између 300.000 и 400.000 живих свиња за клање, а то је за првих десет месеци 2021. године потрошено 64 милиона долара. Током прошле године Србија је за девет месеци увезла 213.000 прасади и 31.000 тона свињског меса, а сав тај новац по мишљењу аналитичара и самих одгајивача могао је бити уложен у домаћу производњу. Тако би посао за домаће произвођаче био далеко рентабилнији.
Товљеници нису исплативи
Павле Вукајловић из села Добринци код Руме бави се узгојем свиња, имао је око 500 товљеника, а тренутно их је у оборима 35, а прасади тежине од 10 до 25 кг има око 60 комада. Производња товљеника како он тврди на основу своје рачунице није исплатива, евидентан је губитак обзиром да их је продавао по 190 динара, а нека минимална цена нерачунајући сопствени рад требало је бити виша. Зато је одлучио да се више неће бавити товом те ће посао базирати на узгоју прасади.
„Тренутно имам 23 уматичене крмаче, а набавићу још седам, ситуација у овој области је невесела, али ја имам вољу и знање те ћу у наредном периоду наставити са радом“, рекао је Вукајловић напомињујући да су велики проблеми који су евидентни годинама уназад; осцилација цена, откуп, увоз, а произвођачима је потребна стабилна цена и сигурност, како би се испланирала производња за наредни период.
Не усуђује се да повећа обим производње
Јанко Рауза из Пивница, бачкопаланачке општине, каже да је у њиховом селу смањен број одгајивача, углавном доминирају домаћинства која свиње држе за своје потребе тако да се у оборима може видети по неколико комада прасади или товљеника.
„Ја током целе године имам крмаче те имам и прасиће али и товљенике које углавном продајем у периоду свињокоља. Товим их око десет месеци и најчешће их продајем када достигну тежину од 180 до 200 килограма“, каже Рауза и објашњава да му је лакше и исплативије продавати прасад јер тако брже дође до новца који му често буде преко потребан.
Иначе, сеје хибриде кукуруза са више протеина који су најбољи за исхрану свиња те сам прави концентрат и до сада се, како каже, његова рецептура показала као добра.
Прошле године без проблема је могао продати прасад по цени од 330 динара и то све у селу тако да је овим послом задовољан али се не би усудио да повећава обим производње јер се плаши да ли би за већи број свиња имао купце.
Да је имеђу осталог и велика суша условила поскупљење сточне хране и смањила број свиња у оборима потврдио је за Агроклуб Мишо Смиљанић из Младенова. До пре неколико година бавио се узгојем товљеника, а сада то ради како објашњава због неисплативости само за своје потребе. Како тврди у овом као и околним селима мањи произвођачи посао су свели на неколико комада товљеника или прасад коју је лакше продати, а и брже се дође до новца.
