Колико год фрапантна била анализа Министарства здравља, која показује да поједини хирурзи имају годишње и до 300 операција, а други тридесетак, треба имати у виду да није исто оперисати срце и крајнике, преноси РТС.
Министарство плаћањем по учинку жели да награди највредније лекаре, али пацијенти се питају да ли би евентуална брзина зарад бољег учинка могла да их угрози.
Најава да ће лекари који мало раде имати ниже плате од медицинских сестара, звучи као да је реч о рубрици „веровали или не“.
Биће осмишљен програм бодовања, па би за једну операцију хирург добио пет, а за другу 15 бодова.
Абдоминални хирург доктор Предраг Савић, није изненађен, јер се о томе прича већ неколико година и каже да је то добра идеја.
„Постоје, нажалост, хирурзи који имају једну мању продуктивност, немају како задовољавајући број операција, тако и врсте операција. Да не кажем да су неки ограничени да изводе најједноставније оперативне процедуре, док са друге стране имамо хирурге који изводе најтеже оперативне захвате и то из дана у дан“, каже Предраг Савић, начелник хирургије 2 КБЦ „Др Драгиша Мишовић“.
Кардиохирург доктор Петар Вуковић каже да нови правилник неће битно променити организацију посла у Институту „Дедиње“.
„Сви наши кардиохирурзи су максимално оптерећени, поготово у овој установи, а имамо свега неколико установа и верујем да је тако свуда. Стално смо у салама, наш радни дан се завршава око пет, шест, седам сати. Ако уђете у једну интервенцију која траје пет сати и онда се у тој сали уради још једна интервенција, ако гледате број интервенција, он не мора бити толико велики, али се уради најбољи и најквалитетнији могући посао“, наводи др Петар Вуковић, заменик управника Клинике за кардиохирургију Институт „Дедиње“.
Министарство здравља до сада је урадило само анализу операција и уочено је да у току године један хирург уради од 280 до 300 операција, а његов колега између 30 и 40.
На срећу, већи је број лекара који ураде више од 200 хируршких захвата годишње.
„То је јако осетљиво питање. Ту ће држава морати врло пажљиво да направи шта је то што један хирург у току месечног рада, који ниво операција треба да уради да би зарадио основну плату“, додаје др Савић.
Лекарска комора Србије, еснафска организација која има 38.000 лекара, подржава идеју да они који свакодневно, вредно и стручно обављају посао буду награђени, а они који мало раде буду санкционисани умањењем плате.
Зато су Министарству здравља упутили захтев да их укључе у израду новог Правилника.
У ресорном министарству кажу да још нису дошли до тога како ће се вредновати тежина операција.
Када су у питању остале специјализације, то је посао који тек треба да се уради.
Зато ће Правилник највероватније бити готов до јесени, после чега коначну одлуку треба да донесе Влада.
