Важан, вредан и чист ресурс за загревање домова и производњу струје се налази испод наших кућа.
Зашто бринути да ли ће гас или нафта прећи хиљаде километара и да ли ће неко зауставити тај транзит у међувремену, када се важан ресурс за производњу електричне и топлотне енергије налази испод наше куће и на нашем имању. Тај ресурс је геотермална енергија.
Тако професор Рударско-геолошког факултета Дејан Миленић описује ресурс који нас неће загађивати, а опет обезбедити довољно енергије и смањити зависност од увоза енергената. Такође указује на то да ће геотермална енергија у скоријој будућности заменити прљава фосилна горива чија се ера ближи крају.
„Нико није против фосилних горива, међутим, ми смо их потрошили 10.000 пута брже него што су се стварали. И да нема климатских промена и свих ових енергетских криза, човечанство долази на крај када су фосилна горива у питању“, каже Миленић.
Процене су, како каже, да ће угља бити максимално за још 50 година, гаса још 70 до 80 година, ако се отвори Северни пол, али свакако до 2100. више неће бити фосилних горива, додаје он.
Шта је геотермална енергија
Испод Земљине површине налазе се огромне залихе топле воде, која се назива геотермална енергија. То је заправо топлотна енергија акумулирана у флуидима и стенским масама у Земљиној кори. Настала је полаганим распадањем радиоактивних елемената, хемијским реакцијама или трењем при кретању тектонских маса.
Количина такве енергије је тако велика да се може сматрати скоро неисцрпном, па се води као обновљиви извор енергије, иако је у суштини необновљива. Процењено је да залихе геотермалне енергије далеко превазилазе енергетске залихе угља, нафте, природног гаса и уранијума заједно.
„Увек волим да се шалим – ми дајемо гаранцију да је то ресурс који ће трајати од милион до милијарду година, после нас не питајте да ли ће бити, али док постоји наша планета, постојаће и геотермална енергија“, каже професор Миленић, говорећи о количини геотермалне енергије.
Намене геотермалне енергије су вишеструке. Геотермална енергија се може корисити за: Производњу електричне енергије, директно грејање објеката, балнеологију, производњу хране, загревање пластеника и стакленика, индустрију, грејање и хлађење објеката путем топлотних пумпи
Предности и недостаци геотермалне енергије
Геотермална енергија има бројне предности у поређењу са фосилним горивима. Највећа предност је то што је чиста, сигурна за околину и не ствара емисије штетних гасова. Предност су и велике залихе које су на располагању. Такође, електране које користе геотермалну енергију заузимају мали простор за разлику од хидроелектрана. Поред тога, поуздана је, јер за разлику од хидроелектрана, ветроелектрана и соларних електрана, не зависи од метеоролошких прилика. Геотермалне електране имају врло ниске трошкове производње, док су потрошачима рачуни минимални.
„Сви други енергенти на тржишту у време ове енергетске кризе су поскупели сем геотермалне енергије. Пелет, дрво, да не причамо о гасу и другим енергентима, све сем геотермалне“, рекао је Миленић.
Када је реч о недостацима, највећи недостатак је то што нема много локација које су прикладне за искоришћавање геотермалне енергије и изградњу геотермалних електрана. Геотермална енергија се не може транспортовати. У местима где се искоришћава геотермална енергија долази до повећане појаве потреса тла. Поред тога, бушотине геотермалне енергије за производњу струје су веома скупе, каже професор Миленић.
Професор и стручњак за гас, нафту и геотермалну енергију Мишо Солеша такође је изјавио да је бушење скуп и дуг процес. „Ако су бушотине до 3.000 метара, у зависности од карактеристика стена и флуида, ако се користе висококвалитетни материјали, једна бушотина може да кошта и преко два, три па и до пет милиона евра или долара.“
Србија у прве три земље у Европи по богатству геотермалне енергије
Према речима професора Солеше, Србија се по изворима геотермалне енергије сврстава у прве три земље у Европи.
Не постоји званичан податак колико укупно геотермалних буштоина има у Србији, колико од њих се користи, а колико је напуштено. Већина стручних и научних радова указала је на то да је Војводина оаза геотермалне енергије у Србији.
Највећа експанзија геотермалне енергије у Србији била је од седамдесетих до деведесетих година, када су урађена највећа истраживања, бушења, први геотермални системи и настале прве бање, међу којима су Врањска бања, Нишка бања, Сокобања. Током деведесетих је све стало због ратова, санкција и лоше економске ситуације у земљи.
Око 5.000 објеката у Србији се греје помоћу геотермалне енергије
Међутим, у последњих 15 година ова област у Србији се поново развија, каже професор Миленић. Према његовим речима, у Србији геотермалну енергију за загревање тренутно користи око 5.000 објеката, од којих је више од 1.000 у Београду.
Од тих 5.000 објеката, 80 одсто користи топлотне пумпе које догревају воду јер су бушотине плитке (до 100 или 200 метара) на којима је температура воде до 30 степени. Догревањем се достиже температура и до 50 или 60 степени. Само 20 одсто се греје директно на геотермалну енергију, јер су бушотине дубље и температура воде достиже више од 30 степени.
С обзиром на то да су геотермалне бушотине, како каже, скупе, сви се одлучују за плиће бушотине и топлотне пумпе са којима нема ризика, док бушотине на дубинама већим од 1.000 метара носе са собом много проблема, улагања и питања да ли ће бити употребљиве.
У Србији се геотермална енергија користи за директно грејање објеката, балнеологију, производњу хране (сушење хране, загревање рибњака), загревање пластеника и стакленика, индустрију, грејање и хлађење објеката путем топлотних пумпи, сем за производњу електричне енергије.
Професор Солеша каже да је Србија још далеко од производње струје из геотермалне енергије, али да потенцијали постоје и да су то доказала бројна истраживања. Да би се дошло до потребних између 150 и 170 степени воде за производњу струје, потребне су бушотине дубље од 3.000 метара, објашњава професор.
Додаје да је производња електричне енергије из геотермалне енергије веома дуг и скуп процес и да је његову примену увек кочио недостак новца.
Богатић пример добре праксе
Геотермална енергија, за почетак, добра је замена за прљаве котлове и скуп гас, а општина Богатић је добар пример како се овај ресурс може користити за загревање објеката.
Пре три године, ова општина је заменила прљаве котлове мазута и угља геотермалном енергијом у десетак јавних установа. Геотермалну бушотину која је била у власништву локалне самоуправе и која је отицала у празно 30 година, искористила је за топлотну енергију и тиме постала прва општина у Србији са даљинским грејањем на геотермалној енергији. У плану је да се тако греју и домаћинства општине.
Професор Миленић, који је и био аутор овог пројекта, каже да је поред чистије средине општина и уштедела. Богатић је пре преласка на овај систем грејања трошила око 160.000 евра годишње за загревање тих јавних објеката, а прошле године је потрошила свега 3.000 евра. Овај систем се исплати за три до четири године, додаје Миленић.
Будућност је у геотермалној енергији
Будућност је, истиче Миленић, у геотермалној енергији, према којој се, како наводи, окреће све већи број земаља у свету. „Процењује се да у свету постоји око 29 милиона напуштених нафтних бушотина које се могу испитати и искористити за производњу геотермалне енергије. Зато већина земаља због актуелне енергетске кризе испитује да ли се оне могу употребити“, додао је Миленић.
Беч је, како каже, већ направио план да се до 2040. године пола града греје преко топлана, а пола преко топлотних пумпи и геотермалне енергије. „Ништа друго се неће користити сем топлотних пумпи и бечких топлана. А и у оквиру топлана 40 одсто ће бити из геотермалне енергије.“
За Србију је, наглашава, веома важно да не уђе у хаос и неконтролисано коришћење геотермалне енергије, јер ће то бити лош имиџ за нашу земљу.
„Сваки систем мора да има дозволу, свака експлоатација подземне воде или геосонде мора да добије одобрење за експлоатацију, што тренутно врши Министарство рударства и енергетике. То је императив, јер развој мора бити одржив“, рекао је Миленић.
Професор Солеша очекује да ће Србија активирати ресурсе геотермалне енергије које поседује и сматра да је она једно од решења за излаз из енергетске кризе.
