Цена дрва је висока, грејање на струју асоцира на високе рачуне, а у потрази за јефтиним решењима у сеоским срединама поједини домаћини практикују грејање на биомасу.
Како ћемо се и по којим ценама грејати ове зиме велико је питање које нас мучи данима. Током летњих месеци многи су се презнојавали од високих температура али и од помисли да треба обезбедити огрев. Дрва или пелет, струја или гас питају се многи рачунајући могућу потрошњу али и добро знајући – шта год да одлуче грејање ће их коштати много више него претходне године, преноси Агроклуб.
Цена дрва је висока, влада криза око гаса, а нисмо сигурни да неће бити рестрикција и поскупљења струје о чему се увелико прича.
И док су једни по астрономским ценама већ набавили дрва, за чију куповину је углавном потребна готовина, други још увек траже своју најповољнију рачуницу – како се грејати, а не потрошити брдо пара.
Грејање на биомасу
Иако грејање на струју многе асоцира на велике рачуне, за оне који немају могућности да издвоје новац унапред, рецимо за дрва која су скупља него лане, а кошта и превоз, истовар, сечење, цепање, ово је сигурнији избор. У потрази за јефтиним решењима у сеоским срединама поједини домаћини практикују грејање на биомасу, а како кажу то је практично и примамљиво јер штеди кућни буџет.
Жарко Убовић из Младенова већ шест година греје се на сојину сламу. На својим парцелама сеје соју и након жетве балира остатке и користи их за ложење те тврди да уколико замените стару пећ на дрва котлом на биомасу уштеде на грејању су сигурно до 50 одсто.
Саговорник „Агроклуба“ каже да спреми око 1.000 бала сламе, стави их под кров да не кисну и остану суве, јер у супротном буде проблем при сагоревању сламе.
На почетку и крају сезоне ложења током прелазног периода наложи само једну балу дневно и то је довољно да у просторијама куће буде пријатна температура. Када је напољу хладно потроши дневно око 10 бала сојине сламе, а на тај начин греје и воду у бојлеру.
„Свака три сата одлазим до просторије где је котао и ложим, није ми то напорно, то је зимски период и немам обавеза на њиви. Чишћење и одржавање је једноставно као и паљење котла“, каже Убовић и додаје да је његов једини трошак обзиром да има свој трактор и пресу, неколико паковања канапа, гориво, радници за утовар и истовар. Неколико дана му је потребно да обави овај посао, испресује сојину сламу и тако спреми огрев за грејну сезону.
„Пелет је одличан огрев али је прескуп, а мени није тешко да након жетве соје све припремим и тако уштедим најмање 500 евра“, каже наш саговорник.
Дрва знатно поскупела
Митар Милишић из Младенова греје се на дрва и каже да и их је најбоље набавити током лета, исећи их и исцепати како би се добро просушила, јер сува цепаница боље гори и греје.
„Купио сам 10 кубних метара багрема по цени од 9.000 и пет врбе и тополе по 4.000 динара по кубику. Кад додам трошкове сечења и цепања јасно се види да је огрев знатно скупљи него прошле године. На испоруку сам чекао око месец дана обзиром да је потражња била велика. Надам се да ће ово бити довољно“, каже Милишић.
Грејање и куће и пластеника
Повртар из Челарева Драган Лукић сваке године купује угаљ и дрва. У просеку потроши 10 кубних метара дрва и осам тона угља. Толико је спремио и за наредну зиму и нада се да неће бити екстремно хладна.
„Осим што грејем кућу, огрев ми је потребан и за грејање два пластеника површине 700 квадратних метара. Производња расада је велики, озбиљан посао и ништа се не сме препустити случају па ни грејање“, каже наш саговорник и напомиње да већ почетком јануара започиње овај посао, а одмах након сетве семена температура у пластенику током дана треба да се креће од 20 до 25 степени, у ноћним сатима од 12 до 15.
Кад су температуре ниске пластеник догрева калорифером те у том периоду има увећане трошкове за струју. Кубик букве и храста плаћао је по 9.500 динара, а томе треба додати и трошкове сечења и цепања дрва који су износили око 700 динара по кубном метру што је све заједно знатно скупље него претходне године.
