Злато се истражује у околини Босилеграда, Трговишта, Врања, Медвеђе, Лебана и Жагубице.
Једно налазиште злата и калцијум-карбоната у Србији пронађено је у Гаџином Хану, а друго на југоистоку земље, рекао је председник Србије. Он је још средином децембра објавио да су у нашој земљи откривена налазишта злата и калцијум-карбоната. Сада открива да је друго налазиште у једном од најсиромашнијих делова Србије.
„За једно се зна да је у Гаџином Хану, а чекам дозволу да кажем где је тачно и ово друго“, изјавио је.
Вучић је рекао да ће општина, чије се име још чува у тајности, дословно процветати, као и да је у њој пронађено много више злата него што имамо у руднику „Чукару Пеки“.
„Да сам бирао бољу општину, не бих је нашао. Реч је о југоистоку Србије“, закључио је председник.
Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода Србије, казао је за Политику да неколико десетина страних компанија истражује злато у Србији. Локације на југоистоку наше земље су општине Босилеград и Трговиште са околином. На југу се истражује на подручју Врања, ка планини Бесна кобила, општинама Медвеђа и Лебане. На истоку Србије истраживања се раде у околини Жагубице.
„То су све локације на којима се тренутно тражи злато у нашој земљи. На коју тачно је председник мислио, не знам. Министарство рударства и енергетике има податке за све компаније у којој су фази истраживања. У геолошким круговима је познато да се елаборат о резервама ради за налазиште код Жагубице“, навео је Мијатовић.
Додао је да се процењује да у Србији има 600 тона резерви злата. Мада је напоменуо да су пре двадесет година урађене последње процене за минералне сировине, колико има сигурних, колико има потенцијалних, билансних и ванбилансних сировина.
Када је реч калцијум-карбонату код Гаџиног Хана, Мијатовић је казао да је реч о сировини високог квалитета јер је садржај калцијум-карбоната већи од 99,50 процената. Има широку примену зато што је квалитетна и једна од најквалитетнијих калцијум карбонантних сировина у Србији. Може да се користи у фармацеутској, прехрамбеној, индустрији прераде метала, боја и лакова. Оно што је интересантно, постоји могућност да литијум-јонске буду замењене калцијум-јонским батеријама.
„Слично нешто има на неколико места у Србији, али ово налазиште је посебно зато што начин постанка калцијум-карбоната није уобичајен. Посебна погодност код тог лежишта калцита је што је калцијум-карбонат смештен у једној пукотинској зони, у зони кречњака, који је хемијски исто квалитетна карбонантна сировина. Тај кречњак такође има висок квалитет, не као калцит, али је доста доброг квалитета. Тако да лежиште код Гаџиног Хана може да се искористи за више намена. Сама сировина и околна стена може се употребити као грађевински камен, а главна сировина може да се користи за лекове, боје, сточну исхрану, индустрију шећера, као и у металској индустрији“, објаснио је Мијатовић.
Нагласио је да у Србији постоји још неколико места на којима се експлоатише квалитетна калцијум-карбонантна сировина са широком применом, попут лежишта „Потај чука“ у близини Жагубице, затим изнад Кучева…
„Тренутно се раде истраживања на новим батеријама, то јест иде се на то да се не праве литијум-јонске него калцијум-јонске батерије. Испоставило се да батерије направљене на бази калцијума могу да акумулирају већу количину енергије него литијумске батерије. Та технологија тренутно се испитује на неколико места у Европи и Кини. Ако се испостави да батерије на бази калцијум метала могу да буду исплативије од литијумских батерија, свако ће хтети да их узме. Калцијум-карбонат може да се експлоатише и са површине, док за литијум постоји више врста експлоатације, подземна, површинска и са сланих извора“, рекао је Мијатовић.
Навео је да ако би се у некој од тих сиромашних општина отворило мање рударско постројење, то би значило минимум сто запослених. Када се погледа број чланова породице који индиректно зависе од тих сто запослених и плус пратеће делатности које се ослањају на рудник економска корист је огромна за те општине.
