Десет одсто домаћинстава са највећим примањима у Србији у 2021. години у просеку је месечно трошило 166.651 динар, док је 10 одсто домаћинстава са најмањим примањима имало шест пута мању просечну месечну потрошњу, односно 27.615 динара.
Према анализи Анкете о потрошњи домаћинстава коју је објавио Завод за статистику највећи просечан број потрошачких јединица у домаћинствима у Србији је 2,11.
Потрошачка јединица је коригован број чланова домаћинства где носилац домаћинства добија пондер један, сваки одрасли члан домаћинства пондер 0,7, а деца испод 14 година старости пондер 0,5.
На пример, трочлано домаћинство с једним дететом има 2,2 потрошачке јединице.
Највише потрошачких јединица имају најсиромашнији – 2,3, док најмање потрошачких јединица има има четврти децил – свега 2,02.
Укупна просечна месечна потрошња домаћинстава у прошлој години износила је 71.902 динара, али тек када се види структура потрошње по децилима стиче се представа колико је велика неједнакост малог броја домаћинстава са високим приходима и великог дела популације са далеко мањим примањима.
Скоро 70 одсто домаћинстава је трошило мање од тог просека – потрошња домаћинстава која припадају седмом децилу износила је 74.233 динара. Поређења ради просечна нето плата у децембру прошле године износила је 74.629 динара.
Домаћинства у осмом децилу у просеку су трошила 83.274 динара месечно. У деветом 111.865, а најбогатијих 10 одсто у просеку месечно троши 166.651 динара.
Следствено томе 10 одсто или око 246.669 најбогатијих домаћинстава чини 23,2 одсто укупне потрошње домаћинстава у Србији.
На другој страни је 246.988 домаћинстава која припадају најсиромашнијем, првом децилу која учествују у укупној потрошњи са свега 3,8 одсто.
Како се може и претпоставити разлика није само у висини потрошње већ и у структури.
Просечно домаћинство у Србији 34,3 одсто својих расхода даје за храну и безалкохолна пића. Али просек као и обично мало говори о стварној потрошњи.
Најсиромашнија десетина домаћинстава троши чак 45,5 одсто својих буџета на храну и пиће, док је за најбогатију десетину то мање од 30 одсто потрошње (29,2 одсто).
Истовремено најбогатији троше четири пута више на храну од најсиромашнијих.
Домаћинства десетог децила троше просечно 48.549 динара месечно на храну, најсиромашнији троше тек 12.574 динара.
После хране, трошкови становања, воде, електричне енергије, гаса и других горива представљају највећи издатак просечног српског домаћинства.
Опет, ови издаци представљају петину укупне потрошње најсиромашније десетине, а 14,3 одсто најбогатије.
Највећа релативна разлика у потрошњи између најсиромашинијих и најбогатијих је у транспорту и образовању.
Најсиромашнији троше свега 27 динара месечно по домаћинству за образовање, док најбогатијих 10 одсто домаћинстава (укупног броја не само домаћинстава са децом) за едукацију троши месечно 3.207 динара.
Такође, док најсиромашнији за транспорт издвајају 991 динар месечно, најбогатији издвајају 18.565 динара.
Такође су огромне разлике и у издвајању за рекреацију и културу за шта је десети децил давао 15.281 динара месечно прошле године, док су домаћинства првог децила за ово могла да плате свега 465 динара.
