Иако нам се чини да луксузне, велике и скупе станове мало ко може да купи, искуство показује да се такве некретнине углавном продају и пре него што зграда буде скроз завршена. За метар квадратни, будући власници станова, рецимо на Дорћолу, плаћали су и 5.000 евра, преноси РТС.
У Београду су купци тренутно спремни да уложе највише новца у стан који се налази у комплексу Нови Дорћол. Цене за квадратни метар се крећу од 4.000 до 5.200 евра за оне најлуксузније чија површина достиже и 300 метара квадратних.
Јелена Ђорђевић, менаџер продаје каже да су то станови у премијум категорији које одликује другачија опрема, независан систем грејања и хлађења, позиција, велике терасе, нестандардна висина плафона и до 2.9, коришћени су најсавременији материјали, али и сама опрема у становима, енергетски ефикасна градња али и организационо-функционални станови.
И у другим луксузнијим насељима као што је Београд на води,али и појединачним зградама на Врачару, Савском венцу, Старом граду – цене су сличне.
Милић Ђоковић, проценитељ некретнина каже да је то велики показатељ да постајемо као друштво размажени – волимо све да је на једном месту, луксузне некретнине имају све садржаје.
Каже да није луксуз само што је добар паркет, санитарија – луксуз је што имате портира, обезбеђење 24 сата, спа, фризера – као да живите у хотелу.
То што је неко платио стан више од 4.000 евра по метру квадратном значи пре свега да се он налази на бољој локацији.
Ђоковић каже да се плаћа имиџ, престиж и пропратни садржај. „Што се тиче самих зидова, градње врло су мале разлике између градње која кошта 2.000 евра по квадрату и градње која кошта 4.000 евра по квадрату“, рекао је Ђоковић.
У протеклих неколико година број луксузнијих станова у Београду повећан је чак пет пута. Блокови затвореног типа не граде се само у центру већ и у насељима.
„Некада је то било карактеристично само за неке локације које су атрактивније, боље позициониране, али сада и на неким периферним деловима града видимо брендиране комплексе. Сваки објекат има и свој заштиитни знак, тако да је то нешто што је на нашем тржишту сада заступљено и не види се крај томе, само се појављују нови пројекти и идеје“, каже Ненад Аврам, агент за некретнине.
Они који граде луксузније станове углавном успевају да их продају и пре него што зграда буде завршена.
„То су људи који углавном купују за готов новац, не узимају кредите. У питању су људи који имају приватне бизнисе“, каже Аврам.
Познаваоци тржишта процењују да до 5 одсто Београђана може да приушти куповину ликсузне некретнине, а то значи да је реч о неколико десетина хиљада потенцијалних купаца.
Цене закупа луксузних стнова се крећу од 25 евра по метру квадратном месечно што је један од разлога што их они са довољно новца купују.
Саговорници РТС-а процењују да би цене још неко време могле благо да расту, а потом да се стабилизују на том нивоу, док је пад мало вероватан.
