Прошле године, најпре у Београду, а затим и у Уједињеним нацијама у Њујорку и на Међународном сајму инвестиција и трговине у Кини, светској јавности је представљена Мапа инвестиционих прилика у Србији, са циљевима одрживог развоја – преноси РТС.
Потенцијални инвеститори упознали су се у које секторе у Србији је најисплативије улагати, колико новца је потребно за одређене пројекте и када се може очекивати да се уложено врати, са зарадом. Докле се, у међувремену одмакло, и да ли су зацртани циљеви ближи?
Према Мапи инвестиционих прилика коју су израдили Канцеларија Уједињених нација за развој са Економским факултетом и Владом, у Србији је наисплативије улагати у производњу хране и пића, обновљиве изворе енергије, инфраструктуру, технологије и комуникације и здравство.
Готово сигурно доносе зараду, а истовремено доприносе бољитку друштва, радницима, уз радно место и плате, и сва друга законом гарантована права, штите животну средину и здравље људи. Неки инвеститори су то већ схватили.
„Пре пар месеци, једна велика кинеска компанија је потписала Меморандум о изградњи ветропаркова и соларних електрана, укупног капацитета 2 .00 мегавата, и инвестиција превазилази укупну вредност од 2 милијарде долара. Оно што је такође битно напоменути у овом случају јесте да се најављује и производња зеленог водоника, дакле у капацитету од 30.000 тона. То је такође аспект који смо ми препознали у оквиру Мапе (инвестиционих прилика)“, указује Горан Симуновић из Програма УН за развој.
Органска храна, биотехнологија, здравство
Све више је и насеља на приципу енергетски ефикасне градње, а на списку су и органска храна, софтверска решења у пољопривреди, биотехнологија и здравство у најширем смислу. Све то захтева велике инвестиције.
„Бавимо се производњом фармацеутске амбалаже. То значи да је јако висок степен аутоматизације, значи роботизације. И у том делу су велике инвестиције и ту су потребне не само инвестиције, већ и знање“, каже Радован Јовановић из прељинског „Унипласта“.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије напомиње да око 80 одсто фирми за финансирање користе углавном сопствена средства.
„Десетак посто иде на кредите пословних банака и оно што такође користе за финансирање јесу такозвана авансна плаћања, којих иде неких 7 процената и свега 3 процената и мање од тога иде на остале изворе финансирања. Дакле, наше тржиште капитала што се тиче финансирања привреде је релативно плитко, релативно слабо развијено и са те стране постоји огроман простор да се унапреди тај амбијент кроз више извора финансирања“, објашњава Станић.
Инвеститори и даље најрадије иду у Војводину и Београд
И поред мера Владе, инвеститори и даље најрадије иду у Војводину и Београд, а даље према оној народној – „што јужније, то тужније.“
„Мислим да је јако важно за привреду Србије и на томе се на неки начин инсистира и у државном врху то је, условно речено, равномерна регионалан развијеност. То је оно што мислим да нам фали. Пре свега причамо о истоку Србије, причамо о југу Србије који свакако заслужују додатну пажњу“, истиче Слободан Цветковић, министар привреде у техничком мандату.
Оба проблема могла би да се реше преко Мапе инвестиционих прилика.
„Инвестициони потенцијал за ове пројекте, у ових пет побројаних сектора, износи нешто више од 8 милијарди долара. То је дакле директан потенцијал. Ако узмемо у обзир и оне индиректне потенцијале, тај ефекат мултипликатора, та цифра се пење на неких 20 милијарди долара, што је заиста респектабилна цифра и за много снажније економије“, наглашава Горан Симуновић
Мапа је и један од алата за достизање циљева одрживог развоја Уједињених нација. Србија, као једна од потписница Агенде, обавезала се да ће до 2030. испунити свих 17 циљева одрживог развоја.
