На евиденцији Националне службе за запошљавање евидентирано је око 427.000 незапослених, што је у односу на септембар, мање за 2,4 одсто, а у поређењу с истим периодом прошле године за 13 одсто, изјавила је за Први програма Радио Београда директорка Сектора НЗС за подршку запошљавању Неда Милановић. Истакла је да је најмање незапослених међу ИТ стучњацима, медицинарима, и другим занимањима која су курентна на тржишту.
Неда Милановић је у емисији Магазин на Првом прецизирала је да је око 35 одсто особа у евиденцији НЗС са завршеном основном школом или без ње, да око 52 одсто евидентираних има завршено средње образовање, а 13 процената више или високо.
Наводи да је према полној структури, на евиденцији 56 одсто жена и 44 процента мушкараца. Према старосној структури, број евидентираних до 30 година живота је 20 одсто, између 30 и 49 година незапослених је 42 процента, а 38 одсто особа које траже посао старије је од 50 година.
Објашњава и да је међу незапосленим особама са средњим образовањем највише гимназијалаца, односно лица са економском, машинском и електроструком, док је, када је о високом образовању реч, највише економиста, правника, машинских инжењера.
Истовремено, најмање незапослених је међу ИТ стучњацима, медицинарима и другим занимањима која су курентна на тржишту.
Милановићева напомиње да незадовољство незапослених радом НСЗ није увек оправдано, оно је често тренутно и резултат је изазовне ситуације са којом се појединац сусреће.
„У НСЗ активно радимо са особама које често припадају ‘рањивој’ категорији, које имају осетљиве животне ситуације и тешкоће у проналажењу посла“, истиче она.
Напомиње да око 68 посто особа евидентираних у НСЗ, тражи посао дуже од годину дана, а преко 90 процената су лица која су, из различитих разлога, теже запошљива.
Истиче и да у НСЗ сваком појединцу приступају лично, да саветници за запошљавање редовно обављају разговоре са назапосленим особама и заједно са њима траже решења и мере које ће резултирати добијањем посла.
„Конкретна помоћ назапосленом, подразумева анализу његових личних карактеристика и на основу њих проналажење доступних понуда посла. Постоји и додатна подршка која укључује различите обуке за активацију у НСЗ, односно неке од активних мера политике запошљавања које ће, уз финансијску подршку, довести до запослења“, објашњава Милановићева.
Незапослени на евиденцији НСЗ у просеку пет година
Додаје да Национална служба за запошљавање периодично ради и истраживања о нивоу квалитета сопствених услуга. Последње је, наводи, показало да је задовољство клијената и послодаваца и тражилаца посла, радом НСЗ солидно.
Просечна дужина боравка на евиденцији НСЗ је око пет година, а постоје и особе које дуго година траже посао, напомиње Милановићева.
Те особе се углавном суочавају са више проблема који се не односе искључиво на запошљавање, већ на личне и социјалне карактеристике, породичне проблеме и друге разлоге због којих појединац не може дуго да нађе посао.
Милановићева наглашава да је у 2021. години, уз посредовање НСЗ, близу 46.000 лица са евиденције добило посао, а да је укупно запослено око 190.000, такође с евиденције, а без обзира на то да ли је НСЗ била директан посредник.
Трећи циклус пројекта „Моја прва плата“
Када је о пројекту „Моја прва плата реч“, у текућој години, започело је спровођење трећег циклуса, завршено је пријављивање послодаваца и у току је пријављивање незапослених.
Указује да је тај програм намењен стицању првих радних искустава особа старости до 30 година, односно као помоћ привреди и послодавцима да дођу до потребног кадра.
„Програм се показао као врло успешан и са одличним ефектом, после првог циклуса посао је добило 45 посто лица. Надамо се да ће се наставити са спровођењем програма, јер даје добре резултате“, оцењује Милановићева.
То потврђује и податак да велики број послодаваца 9.670, ове године нуди 17.000 слободних радних места.
Директорка Сектора НСЗ за подршку запошљавању наглашава да је новчана помоћ, на месечном нивоу, у трећем циклусу 25.000 динара за особе са ССС и 30.000 са ВСС.
Послодавац, у циљу мотивације, може да исплати додатна новчана средства особи коју је ангажовао, али у износу који не сме бити већи од оног који исплаћује НСЗ.
Милановићева у емисији Магазин на Првом, напомиње да се проблем дефицитарних кадрова решава кроз сарадњу са образовним системом и додатно обучавање незапослених, али и конкретним мерама активне политике запошљавања које укључују обуку незапослених особа и код послодаваца.
У том смислу, она наводи и да је увоз радне снаге опција која се актуелизује једино уколико се у Србији не обезбеди кадар који је потребан послодавцу и да највише иностраних радника долази из Кине, Турске, Русије, Северне Македоније и Албаније.
