Како би се бар у мањој мери задовољиле потребе тржишта рада у Србији, већ неколико година уназад у нашој земљи је приметан „увоз“ радника из иностранства. Јасно је да је ово последица недостатка одређених кадрова, и то пре свега занатских занимања.
Из Националне службе за запошљавање (НСЗ) за Бизнис.рс кажу да су њихове надлежне филијале, примењујући одредбе Закона о запошљавању странаца и Правилника о дозволама за рад, у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2022. године издале укупно 35.180 дозвола за рад странцима. Годину дана раније број дозвола је био 23.662.
Прошле године је у Србији запослено укупно 198.024 особа, према подацима НСЗ преузетим из базе пријава на обавезно социјално осигурање. Из центра за запошљавање и развој каријере Инфостуд кажу да је током 2022. године било 13 одсто више расписаних конкурса него годину дана раније, односно 76.247 огласа за посао.
Такође, 2022. годину обележио је велики дефицит радне снаге, али и „увоз радника“ са друге стране.
„Највише увозимо грађевинске раднике који нам претежно долазе из Индије, Кине и Турске. То су махом квалификовани људи који имају искуство иза себе и добро познају посао. Раднике такође увозимо из земаља попут Шри Ланке, Непала и Узбекистана за послове попут хигијеничара, возача, достављача.
Такође, у мањем броју случајева за наведене позиције имамо раднике са Кубе, али и из Бангладеша, Вијетнама или суседних земаља као што су Северна Македонија или Албанија“, навео је у разговору за Бизнис.рс менаџер за односе с јавношћу Инфостуда Милош Турински.
Према подацима Инфостуда, највећи дефицит био је изражен за позиције магационера, конобара, кувара, месара, хигијеничара, али у великој мери недостају и грађевински радници, возачи и занатлије попут аутомеханичара и водоинсталатера.
„Возачи су и даље доста плаћенији у земљама Европе. Иако постоји труд наших послодаваца да буду што конкурентнији са зарадама, и даље је веома тешко такмичити се са европским платама које иду и до неколико хиљада евра, док се код нас њихова зарада креће око хиљаду евра“, нагласио је наш саговорник.
Подсетимо, планирано је да се удвостручи квота за усељавање неквалификованих радника из нашег региона у Немачку, којих би требало да буде до 50.000 годишње. Највећа европска привреда планира да до 2035. године „увезе“ осам милиона радника, док би само немачка железница у овој години да ангажује 25.000 радника.
Најтраженији радници у грађевинарству и ИТ сектору
Подаци Инфостуда показују да су најтраженије области, у којима је било највише могућности за запослење у претходној години, биле трговина, продаја, ИТ, машинство, администрација и угоститељство.
„Послодавци су највише расписивали огласе за продавце, возаче, магационере, административне раднике, као и раднике у производњи. Ипак, жеље кандидата се нису много разликовале, па су највише конкурисали на позиције продавац, административни радник, комерцијалиста и телефонски оператер. Познато је да постоји дефицит у ИТ сектору већ годинама уназад, али је претходне године у први план избио дефицит занатских занимања и ‘увоз’ радника из источних земаља“, објашњава Милош Турински.
Са мањком кадрова на тржишту сусрели су се и послодавци који су били у потрази за електроинжењерима, дипломираним фармацеутима, али и адвокатским приправницима. Ипак, најтраженији су радници са нижим степеном квалификација.
„Када се погледају сви огласи, и даље се у већој мери траже радници са нижим степеном квалификација. Чак 61 проценат огласа био је намењен онима са средњом стручном спремом, а чак четири одсто за оне који имају само основно образовање. Свега 35 процената огласа понуђено је кандидатима са вишим квалификацијама или факултетом“, истакао је Турински.
Из Националне службе за запошљавање за Бизнис.рс наводе да је на основу пријављених потреба за запошљавањем, које су послодавци доставили НСЗ у току 2022. године, као и реализације посредовања, утврђено да су најтраженији профили: дипломирани инжењер грађевинарства, програмер информационог система, дипломирани економиста, дипломирани/мастер правник, дипломирани/мастер инжењер машинства, дипломирани професор енглеског језика и књижевности, професор разредне наставе, професор математике, шивач тексила, продавац, магационер, тесар, зидар, армирач, возач аутобуса, кувар, административни техничар, економски техничар, медицинска сестра, грађевински техничар, електрозаваривач – специјалиста.
Одлив домаћих радника додатни изазов
Према речима професора Факултета политичких наука у Београду и дугогодишњег председника синдиката „Независност“ Зорана Стојиљковића, и у Европској унији постоји пад одређеног дела становништва, услед чега се појављује потреба да се снабде радном снагом која јој је неопходна.
„То се решава једним делом кретањем радне снаге у границама ЕУ са новопримљеним земљама. Затим се окреће ка земљама које су околне ЕУ, имајући у виду да због јачања популистичке деснице најмањи отпор изазивају они који су културно-религијски слични. Због тога људи са Балкана имају предност“, објашњава Стојиљковић.
Упркос свим новинама и приликама које отварају Немачка и друге земље, он каже да у Србији још увек има циркуларног кретања (да се неки људи враћају у једном тренутку), а да је већи проблем код других земаља, посебно оних које су већ у ЕУ. Кључно је, наводи, какву ће развојну стратегију државе водити како би зауставиле одлив радника.
На конференцији “Последице демографске кризе у Србији” професор Економског факултета у Београду Михаил Арандаренко нагласио је да попис становништва и информације Министарства унутрашњих послова (МУП) не могу дати јасне и прецизне податке о томе колико грађана Србије заувек напушта земљу одлазећи у емиграцију због тога што су непотпуни.
„Доступни подаци показују да највећи број грађана који напушта Србију то чини привремено. Наиме, већина оних који оду на крају се врате у земљу. Примера ради, доста њих који дочекају пензију у страним земљама чим стекну услове за њу враћају се назад. Тврдње да се Србија суочава са одливом мозгова је нешто што чињенице не поткрепљују. Статистика показује да је број оних са високим образовањем већи у земљи него оних са таквим статусом који су настањени ван Србије. Исто тако, одлазак младих образованих људи из Србије је ипак у дубокој сенци броја оних који земљу напуштају како би се бавили физичким пословима”, сматра Арандаренко.
Велики одлив грађевинара
Из Републичког завода за статистику истичу да су у новембру 2022. године издате 2.782 грађевинске дозволе, што представља смањење од 16,6 процената у односу на исти период 2021. године. Ипак, послодавци тврде да нема довољно радне снаге у Србији и да доста радника одлази у иностранство.
„Што се тиче грађевинарства, у Србији заиста влада велики дефицит, нарочито за нискоквалификоване позиције које ова област покрива (од зидара, армирача, заваривача до краниста). Велики је одлив радно способног становништва, стучњака у овој области. Деценијама уназад одлазе у иностранство зарад бољих услова рада, нарочито у смислу зараде, а код нас је све већа и већа потражња, док је кадрова из године у годину све мање. Чак је и цена рада у претходним годинама била коригована навише, како би се постојећи радници задржали и привукли нови“, открива Турински.
Све ово је, како каже, проузроковално неопходност „увоза“ радне снаге, нарочито из азијских земаља.
Из Уније послодаваца Србије (УПС) за Бизнис.рс тврде да се сви проблеми у вези са радном снагом морају решавати системским, а не неким једнократним мерама.
Да подсетимо, председник Србије Александар Вучић изјавио је половином прошле године да у Србији нема довољно радника за све започете или планиране грађевинске радове, те да се зато праве уговори са Бангладешом, Вијетнамом и Гватемалом о ангажовању њихових радника, којим се дају дуготрајне радне дозволе. Он је такође рекао и да је зато Иницијатива Отворени Балкан важна.
