У борби да сузбије инфлацију у еврозони и врати је на два одсто, Европска централна банка поново је подигла референтне камате. То аутоматски доводи до поскупљења кредита и код нас, јер је код већине зајмова камата променљива и добрим делом зависи од тромесечног или шестомесечног еурибора.
Референтна камата на евро скаче периодично, али еурибор који га прати расте свакодневно, па расту и рате највише онима који су у дуг ушли скоро.
Секретар Удружења банака Србије Владимир Васић каже да је и њему скочила рата за кредит пре месец дана за 25 евра у односу на претходни период.
„То је у већини случајева, који су узели кредит од 50 хиљада евра. Зависи и од тога када сте узели кредит и колики део сте отплатили“, објашњава Васић.
На пример, на кредит од 50 хиљада евра узет у јануару на 30 година, камата је била 2,69 одсто, а рата 202 евра. У августу је већ скочила на више од три одсто, а камата и рата порасла на 232 евра, а у септембру на 246 евра. Ко је отплатио већи део дуга, промену еурибора мање ће осетити на рати.
„У зависности да ли сте прешли стоти месец отплате, када се смањује камата, а повећава се отплата главнице. Сваки проценат је негде између 25 и 30 евра. То значи ако се повећа на три, може се очекивати ново повећање рата од 25 до 35“, објашњава професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић.
„Преломни месец ће бити март“
И Народна банка Србије у удару на инфлацију подиже камату на динаре. Међутим, како су зајмови у домаћој валути по правилу мањи и на краћи рок отплате, повећање белибора динарским дужницима за сада задаје мање муке.
Да је то краја када је реч о повећању еурибора, на жалост дужника то скоро неће моћи да се каже, процењују стручњаци.
„Наставиће то сигурно до краја ова године, највероватније 0,50 одсто, што значи да ће реферантна каматна стопа Европске банке бити најмање 2,5, а можда и три одсто. Преломни месец ће бити март када може да се очекује да се виде резултати повећања камата“, наводи Мусабеговић.
Верује да се неће поновити ситуација из октобра 2008. године када је еурибор достигао 5,4 одсто, а камата на стамбене кредите у Србији била осам процената годишње.
Да се ипак не би повећао број кредита за које дужници касне с плаћањем рата, каже, банке би могле да смање марже и трошкове.
