БЕОГРАД – Иако и у најаразвијенијим економијама због актуелне глобалне кризе успорава привредни раст, водеће централне банке и даље повећавају референтну каматну стопу, јер дају предност обуздавању инфлације. Такву монетарну политику прати и Народна банка Србије, али упркос томе, инфлација је у октобру достигла чак 15 процената, што је изнад очекивања и челника домаће централне банке, који не могу да процене ни да ли је овим достигнут инфланторни пик.
Из Народне банке Србије тврде да је нови раст инфлације последица раста цена енергената и хране на светском нивоу, те очекују да ће се њен високи ниво задржати и наредних неколико месеци. Све док се раст цена не заустави, наставиће се са подизањем каматних стопа, сматра председник Београдске банкарске академије професор Хасан Ханић.
Он указује да пораст референтне каматне поскупљује цену новца, што за последицу има раст свих камата, односно поскупљене кредита, што грађани Србије већ осећају због повећања рата за отплату задужења. Напомиње да су сада корисници кредита дошли у неповољан положај, јер поскупљење кредита свакако није мало, али да га не осећају сви једнако јер оно зависи од висине позајмице и других фактора. Ханић саветује грађанима који размишљају о задуживању да ту одлуку ипак пролонгирају на неко време. Пораст референтне каматне стопе утиче и на повећање камата на штедњу, које тек сад обезбеђују неки принос. Ипак, како додаје, недовољан у околностима високе инфлације.
Према последњим подацима Народне банке Србије, на крају септембра штедња грађана у банкама у Србији износила је око 14 милијарди евра и показује тенденцију раста иако камате нису атрактивне.
Међутим, чак 80 одсто штедних улога је на веома ниском нивоу – до 500 евра, док просечна месечна уштеђевина у Србији за ову годину износи пет и по хиљада динара.
