Србија има велики енергетски потенцијал биомасе који би, као обновљиви извор, могао бити алтернатива стандардним изворима, али се слабо употребљава, оцењује Државна ревизорска институција. Тај потенцијал се процењује на 3,448 милиона тона еквивалената нафте и у укупном потенцијалу обновљивих извора енергије учествује са 61 одсто.
Од овог потенцијала највећи део чине потенцијал дрвне биомасе – 1,53 милиона тен и потенцијал пољопривредне биомасе – 1,67 милиона тен (остаци у ратарству, сточарству, воћарству, виноградарству и примарној преради воћа), док је потенцијал биоразградивог комуналног отпада процењен на 205 хиљада тен. Биоразградиви отпад (осим комуналног) чине и отпадна јестива уља и отпад животињског порекла (кафилеријски кланични отпад) у укупној количини од 0,043 милиона тен/г.
Од укупно расположивог потенцијала дрвне биомасе у 2012. години у време израде Стратегије развоја енергетике, неикоришћен потенцијал је износио око 33 одсто док је неискоришћен потенцијал пољопривредне биомасе био 98 одсто укупног потенцијала.
Председник ДРИ Душко Пејовић је оценио да је планирање недовољно, а мање од тога је ефикасна реализација плараног.
Он је навео да је ДРИ ревизијом сврсисходности по овој теми утврдила да постоје велике потенцијалне резерве и могућности у коришћењу биомасе. Оценио је да би више биомасе која би заменила стандардне енергетске изворе утицало и на повећање енергетске безбедности у Србији.
„Сви субјекти добили су одговарајуће препоруке, а остављен им је рок да изврше своје обавезе. Министарству и Секретаријату препоручене су израда подзаконских аката путем којих би корисници и обвезници могли да боље планирању, реализују и извештавају о коришћењу биомасе као ОИЕ”, рекао је он.
Министарство рударства и енергетике није у потпуности успоставило стратешки оквир за управљање биомасом. Такође, нису донета сва подзаконска акта и нису реализоване све активности из планских докумената, у циљу замене фосилних горива обновљивим изворима енергије. Покрајински секретаријат за енергетику грађевинарство и саобраћај и јединице локалне самоуправе – субјекти ревизије нису у довољној мери планирале активности у циљу коришћења биомасе. Управе Града Бора и Општине Бајина Башта нису донеле планска документ. На име провизије на неповучена средства зајма за пројекте биомасе, из буџета Републике Србије исплаћено је преко 163 хиљаде евра, закључно са 2021. годином. Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај је са 142,5 милиона динара суфинансирао пројекат изградње складишта за биомасу са Општином Апатин, која је уложила доданих 3,7 милиона динара, а пројекат није завршен и складиште није приведено намени.
