Члан Управног одбора Удружења „Биогас Србија“, Горан Кнежевић је пионир у постављању биогасних постројења у Србији. Још 2010. године је започео рад на овом изузетно значајном пројекту, не само у енергетском смислу, него и у очувању животне средине.
У наставку разговора о биогасним постројењима, члан Управног одбора Удружења „Биогас Србија“, Горан Кнежевић каже:
– Имао сам прилику да градим једну од прве три електране, конкретно у Чуругу, а после две недеље од пробног рада, добили смо употребну дозволу. Главни циљ није био да се производи електрична и топлотна енергија, него ђубриво за производњу органске хране. У то време није било органског ђубрива на домаћем тржишту, па се увозило из Италије. Наше електране раде од 2012. године, а данас их има 39, од чега 37 у Војводини, што је логично јер је наша северна покрајина „житница“ Србије.
Погледај: Биогасна постројења – решење за третман отпада уз производњу електричне енергије
– У покрајини су развијени сви видови пољопривреде, а електранама су потребне сировине. Ми имамо у Војводини остатака од пољопривреде, међу њима и стајњака, довољно, да би се направило барем 500 мегаватних постројења, а 400 мегаватних постројења које би производиле биометан, би биле довољне да се подмире годишње потребе становништва за грејањем у Србији у зимском периоду. Смањили бисмо тако зависност од увоза земног гаса, при том решили еколошке проблеме, смањили емисију штетних гасова, имали постдигестат који је савршено ђубриво за производњу органске хране, задржавали младе људе на селу, подстакли производњу и тако даље.
– На овај начин спречавамо и емисију угљендиоксида у атмосферу и спречавамо емисију метана. Када ставимо остатке од пољопривреде на писту, пре свега мислим на стајњак, емитује се метан, који је 22 пута агресивнији за атмосферу од угљендиоксида.
– Значи, нисмо само спречили пропадање озонског омотача, него смо произвели енергију од стајњака и на тај начин допринели да адекватна количина конвенционалних сировина типа угља, земног гаса и нафте не мора да се искористи и не мора да се емитује та количина угљендиоксида. Људи који користе то органско ђубриво, скоро у потпуности га искоришћавају, ретки су они који га продају.
– У пролеће ове године сам држао предавање о биогасу у Врњачкој Бањи, где су били присутни и професори са Пољопривредног факултета у Земуну, а један од њих је рекао да је за 30% повећао производњу воћа користећи постдигестат из поменутих електрана на биогас. Што се тиче искоришћавања биогасних електрана и биогаса, морам додати, да кад би се биогас пречистио, када би се уклонио тај угљендиоксид из њега, ми бисмо добили биометан, који је практично земни гас, само му је порекло различито.
– Биогас технологија је почела да се развија мало интензивније, још шездесетих година прошлог века. Добијање биогаса је природан процес и од када је човечанства постоји и његова поизводња. Постројења за производњу биогаса омогућавају да се он производи у идеалним условима и контролисаној средини на најефикаснији могући начин. Данас је то зрела технологија, нема никаквих непознаница, врло је поуздана, потпуно је аутоматизована, има неколико нивоа безбедности, тако да су хаварије практично немогуће. У Европи је лидер Немачка и у биогасној технологији, има преко 11.000 биогасних постројења.
– Ми имамо фантастичну сарадњу са немачким биогас удружењем и тренутно смо у једном пројекту који траје три године плус још додатне три године. Због те сарадње, увек имамо коме да се обратимо за савет уколико је неопходно, а са 12 година постојања сектора и сами имамо завидно искуство. Немачка је земља са огромним искуством на том пољу. Упоредивши Србију са Немачком, ми бисмо могли имати око 1000 биогасних електрана, ако имамо у виду однос броја становника две државе.
– наставиће се –
