Суочени са растом трошкова производње, скупљих сировина и енергената, многи произвођачи су се последњих година суочили с дилемом – како повећати цену, а смањити ризик од пада продаје? И многи су прибегли решењу које није против закона, али јесте непоштена пракса, бар са становишта потрошача – паковање остане исто, грамажа се смањи, цена не мења или се незнатно повећа.
Реч шринкфлација звучи компликовано, али појава коју та реч представља је врло једноставна и одавно позната потрошачима у Србији. Реч је о мршављењу, тј. о смањењу грамаже у паковању производа, преноси РТС.
Тако, на пример, чоколаде више немају 100 грама, него 90 или 80, јогурт се смањио са 200 милилитара на 180. И иако је количина мања, цена је иста, или виша.
И док је у почетку била очигледна код основних животних намирница, шринкфлација данас „једе“ готово све производе. Промене је претрпео чак и тоалет-папир, па и порције у ресторану. Пратимо тржиште – тако смањење грамаже правда велики домаћи произвођач чоколаде „Штарк“.
„Ми ослушкујемо потребе потрошача и пратимо кретања на тржишту, па се сходно томе ради и на константном прилагођавању производа. Имамо различите грамаже, намењене различитим циљним групама потрошача и њиховим потребама – од 30 грама до 250 грама. На тај начин смо свим потрошачима, независно од куповне моћи, омогућили да уживају у квалитетној чоколади и укусу на који су навикли и који воле“, наводе у „Штарку“.
Посредан начин да производ поскупи
Управо због навике, купци ретко обраћају пажњу на декларацију, а на њој мора да се наведе тачна количина. И све док је тако, закон је јасан – казне нема. Ипак, потрошачи такву праксу доживљавају као превару.
„Ово је посредан, перфидан начин да производ поскупи. Потрошачи су и те како уочили појаву, изузетно негативно реагују. Редовно нас питају да ли је све у складу са законом, приметили су да је смањена грамажа, а да је цена иста, и то утиче на њихов буџет јер за исти новац могу да купе знатно мању количину производа“, указује Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије.
„Мршављење“ паковања је, указују економисти, један од начина да се предузеће бори са инфлацијом и растом трошкова. Истраживања показују – потрошачи мање реагују на смањење амбалаже него на повећање цене.
„С једне стране произвођач има велике трошкове, са друге опада куповна моћ и то је покушај, мада постоје други начини. Произвођачи могу да уведу већа, економичнија паковања, породична паковања, везана, могу да уведу производе који имају ниже трошкове и нижи квалитет и то би било много транспарентније, а ово се мање примећује“, истиче професорка Економског факултета Мирјана Глигоријевић.
Један од најуочљивијих примера шринкфлације догодио се 2016. године. Тада је чувени швајцарски бренд смањио грамажу, а размак између чоколадних планинских врхова се повећао. Паковање је наизглед остало исто.
