Цене квадата у новоградњи су дословно сваког месеца у 2023. биле више између 1,5 и два одсто у зависности од локације.
Иако упућени наводе да је већи део 2023. обележио период смиривања тржишта и стагнација цена некретнина у свим већим градовима у Србији, скок цена квадрата прошле године је у Београду био између 15 и 20 одсто у зависности од локације, док је на оним најатрактивнијим тај скок био и 30 одсто, пише Еуронеwс Србија.
У Новом Саду је такође забележен скок цена квадрата, али мањи у односу на Београд, док је у Нишу забележено благо повећање цене квадрата крајем 2023. у односу на крај 2022. године.
Поређења ради, просечна оглашена цена станова у Београду крајем 2023, према подацима специјализованог сајта за оглашавање некретнина „4зида“, износила је око 2.500 евра по метру квадратном колико је била просечна цена у истом периоду 2022. године.
„Слична ситуација је и у Новом Саду где се тренутно стан може купити по просечној цени од 2.324 евра по квадрату што је готово идентичан износ који је било потребно издвојити у истом периоду 2022. године. За разлику од Београда и Новог Сада, у Нишу је у односу на последњи квартал 2022. дошло до благог раста цена па је тако у овом тренутку по квадрату потребно издвојити око 70 евра више“, рекла је ПР сајта Александра Михајловић.
Гледајући по општинама и насељима, бележи се чак и благи пад цена станова на појединим локацијама.
„Подаци са нашег сајта показују да је, у Београду, рецимо у Миријеву које је било врло привлачно и тражено насеље у 2023. години тренутно оглашена цена за око 50 евра нижа у односу на исти период 2022. године и сада износи 1.883 евра. Иста ситуација је и у општини Стари град“, каже Михајловић.
Проценитељ за некретнине Милић Ђоковић каже за Euronews Србија да се делимично на одређеним локацијама дешава благи пад, али скоро статистички без неког великог значаја на тржишту.
Он објашњава да се криза у вези са ратом у Украјини, који је почео у фебруару 2021. године, прелила и на 2022. годину када је скочила цена грађевинског материјала што је последично поскупело и квадрате.
У међувремену, наводи Ђоковић, цене материјала су се вратиле на нижи ниво, али нажалост се нису вратиле цене квадрата.
Према извештају Републичког геодетског завода (РГЗ) о тржишту непокретности за трећи квартал 2023. године, у сегменту „староградње“ међугодишњи раст цена је износио 9,26 одсто док је у сегменту „новоградње“, односно куповине од инвеститора, раст цена износио 6,26 одсто.
Подаци РГЗ показују да је у Србији настављена стабилизација и смиривање на тржишту након двогодишњег, изразито динамичног раста.
Иако се стиче утисак да се у Србији много гради, Милић Ђоковић каже да су све то мала градилишта.
„Нема капиталних градилишта, нема масовне градње, то су градилишта са 20, 30 или 40 станова. Број апликација за грађевинске дозволе је мањи у односу на 2022, а тек у 2024. ће се мање градити“, рекао је Милић Ђоковић.
На питање како ће се то одразити на цене некретнина, он наводи да, ако буде мања понуда, цене квадрата не могу да падају.
„То је оно што ме не радује, јер ће бити мања понуда, потражња остаје иста, константна чак и ако она падне смањиће се и понуда и остајемо на истом. Од пада цена квадрата нажалост нема ништа. Ми смо плитко инвестиционо тржиште, кад је криза људи тек беже у некретнине. Код нас су некретнине једина извесна ствар, све се прелива преко тржишта некретнина“, рекао је Ђоковић.
Директор Арт некретнина Урош Јовановић рекао је Тањугу да ће и 2024. карактерисати стабилизација цена као што је то био случај у 2023. години.
„Важно је напоменути да је тражња за некретнинама у Србији генерално стабилна због културолошких навика. Ја увек сугеришем људима да погледају колико људи из њихове околине улажу вишак новца у нешто што нису некретнине. Дакле, у питању је наша култура, јер људи вишак новца сходно могућностима улажу у некретнине“, навео је Јовановић.
Он је објаснио да је у Србији број кредитних купаца у константном паду, за разлику од европских земаља чије је тржиште некретнина углавном хипотекарно.
„Код нас је број кредитних купаца у константном паду у последњих годину и по до две, тако да се ова криза у контексту повећаних каматних стопа није толико одразила. Мањи је број трансакција што се тиче кредитних купаца, међутим, кредитни купци су и пре кризе чинили 30 одсто тржишта, тако да то није битно утицало на цене и зато се држе на овом нивоу“, навео је Јовановић.
Коментаришући кретања на тржишту некретнина током 2023. године, Јовановић је рекао да је тражња током године опадала и додао да има 30 одсто мање трансакција у односу на 2022. годину.
„То није довело до неког очекиваног пада цена, некретнине су се мање више прометовале по ценама које су биле крајем 2022. године, само је обим трансакција, односно број продаје, за 30 одсто мањи у односу на 2022. годину“, рекао је Јовановић.
