Убиство Данке Илић поново је отворило питање да ли је Србији потребна смртна казна за починиоце најтежих злочина. Председник Србије Александар Вучић најављује да ће такав предлог ускоро и формално поднети Влади – када буде формирана.
Истраживања показују да већина грађана сматра да убиство девојчице заслужује само такву санкцију. С друге стране, стручњаци истичу да ни то није гаранција да се слични злочини неће поновити.
После убиства двогодишње девојчице Данке Илић поново се чују позиви на увођење смртне казне. И овог пута иницијатива стиже од председника Србије.
„Својевремено сам се јавно залагао и замолио Владу Србије да размотри са Саветом Европе и свима другима да ли је могуће да поново буде уведена смртна казна, а да не претрпимо последице – правне и политичке, да не будемо кажњени због тога. Оправдања оних који су против смртне казне су озбиљна. Ако једном направите грешку, и да се установи после 10 или 30 година да сте погрешили, то је много већи грех него да некоме дате мању казну“, рекао је председник републике Александар Вучић.
Писани предлог, каже, упутиће по повратку из Париза.
Да ће се о тој иницијативи озбиљно расправљати, најављује будући премијер. Милош Вучевић каже да разуме емоције грађана, али је као адвокат уздржан. Одлуке се, наглашава, морају доносити рационално.
„Немам ја дилему да би већинска Србија подржала да се за та најтежа кривична дела врати смртна казна, али морамо добро да проценимо и разумемо, и онда ћемо дати конкретан и стручан одговор, водећи рачуна да ничије право и слободу не повредимо, да се ни о кога не огрешимо, да разумемо очекивања јавности, чујемо струку и не угрозимо политичку позицију Србије у међународним институцијама“, поручује Милош Вучевић.
Шта каже право
Као и друге чланице Савета Европе и потписнице Европске конвенције о људским правима, Србија је смртну казну укинула 2002. године. И важећи Устав прокламује – људски живот је неприкосновен и у Србији нема смртне казне.
Правници подсећају да Кривични законик већ препознаје одговарајућу казну за учиниоце најтежих кривичних дела.
„Кад се десе нека страшна кривична дела, човеку је тешко замисливо која би била адекватна санкција за такво дело осим те капиталне санкције, смртне казне, али с друге стране казна доживотног затвора која постоји код нас је нека врста супститута те капиталне кривичне санцкије и такође је адекватна санкција и адекватна замена за оно што је смртна казна“, наводи професор Правног факултета Милан Шкулић.
Може ли смртна казна да спречи злочин
У позивима за враћање најтеже санкције психолози чују вапај народа за правдом. Подсећају, међутим, да и кад је постојала, смртна казна није успела да одврати неког да не учини злочин.
„Кад неко дође у ситуацију да лиши живота људско биће, он не размишља превише о казни и о последицама поготово у том тренутку када га то обузме – да ли је страст или нека девијација, итд. – правни систем полази од тога да су људи рационална бића и да ће да кажу: ‘Ово не смем да радим, могу да ме убију због тога’, али људи тако не функционишу“, каже психолог Даг Коларевић.
За оснивача Фондације „Тијана Јурић“ Игора Јурића смртна казна не значи и боље друштво.
„Сваки пут кад се деси тешко убиство детета покреће се питање за повратак смртне казне. Ја се не могу сложити са тим, из простог разлога што немам право нити има било ко да узима правду у своје руке. Као фондација смо се залагали за доживотну казну управо из тог разлога. Ја не желим никог да мрзим, нити да се светим, ја желим да ово друштво буде боље“, наводи Јурић.
Смртна казна у Србији постојала је од почетка 19. века. Последњи пут извршена је пре 32 године због силовања и убиства девојчице. Једина европска земља у којој и даље постоји је Белорусија.
