У Србији је, у условима слабљења глобалних трошковних притисака, смањења увозне инфлације, као и акумулираних ефеката мера монетарне политике Народне банке Србије, први пут за последње две године пројектована инфлација на нижем нивоу него у претходној пројекцији, изјавила је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић у обраћању на Копаоник Бизнис Форуму (КБФ).
Она је рекла да је хиперинфлација асоцијација на 1993. годину, када је одржан први КБФ, и оценила да је „хиперинфлација подсетник да се ни мир ни стабилност не смеју олако схватати“.
Наводећи прогнозе и очекивања централне банке за ову годину, гувернерка је истакла да се знатнији пад инфлације очекује у другој половини године.
„Крајем године инфлација би требало да буде двоструко нижа него почетком ове године. Враћање инфлације у границе циља очекујемо средином 2024. године, што је такође раније од оцене из новембарске пројекције“, поручила је Табаковић.
Подсетила је и на то да НБС у овој години очекује да ће се раст бруто домаћег производа (БДП) Србије кретати у распону од два до три одсто.
„То је иста оцена као у новембру, али процењујемо да су ризици пројекције сада мање изражени и да је њено остварење извесније. Од 2024. очекујемо убрзање раста бруто домаћег производа на распон од три до четири одсто, а затим и повратак на претпандемијску путању раста од око четири одсто годишње, чему ће допринети и реализација планираних инвестиционих пројеката у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре„, рекла је Табаковић током обраћања.
Осврћући се на сталну дискусију у јавности о политици курса динара, гувернерка је рекла да „има појединаца, заиста ретких, који се залажу за вештачку депрецијацију динара, а једини аргумент им је подршка извозу“.
„Кажем вештачку, јер већ дуги низ година у Србији знатно чешће и више имамо апрецијацијске притиске. Зар није довољна и сама чињеница да је извоз робе и услуга од 38 милијарди евра у 2022. години 3,3 пута већи од извоза робе и услуга у 2012. години, када је износио свега 11,5 милијарди евра. То значи да је годишње, у просеку, извоз у том периоду растао за око 13 одсто“, упитала је Табаковић.
Навела је и да су девизне резерве биле на „рекордних“ 20,9 милијарди евра на крају јануара, да оне гарантују стабилност економији и да су „стуб одбране од широког спектра ризика“.
„На то указује и чињеница да се налазе изнад референтних вредности свих мера које се користе за оцену њихове адекватности, попут покривености 5,8 месеци увоза робе и услуга, и близу 270 одсто дуга који доспева у наредној години дана“, истакла је Табаковић и додала да су и резерве злата повећане на рекордних 38,5 тона.
„Током три екстремно тешке године имали смо и прилив страних директних инвестиција од 11,3 милијарде евра, што је преко седам одсто БДП-а. Уз то, прошле године је остварен и њихов рекордни годишњи прилив од 4,4 милијарде евра, од чега је близу 60 одсто и даље усмерено у размењиве секторе и сада већина инвестиција из претходних година доприноси извозу. То је конкретна потврда да они који граде фабрике имају поверење у перспективе Србије, што повећава запосленост и омогућава одржив раст извоза већом понудом нових производа“, рекла је Табаковић.
На крају обраћања поручила је да сви можемо да допринесемо борби против инфлације, и то „водећи рачуна о томе да појединачни интерес једне групе људи или једног лобија не буде генератор инфлационе спирале“.
„На пример, силазна путања прехрамбене инфлације, коју очекујемо до краја периода пројекције, евентуално би могла бити ублажена несавршеном тржишном структуром на страни понуде, односно мањком снажније конкуренције у овом сегменту. Нико нема право да својим неодговорним понашањем или себичним краткорочним интересима чини дугорочну штету свима, стварајући осећај несигурности. Исто тако, не смеју се креирати неоснована очекивања“, нагласила је Табаковић.
Обраћање је закључила поруком да је „ово време када су стабилност и мир посебно важни и да морамо да кроз њега прођемо заједно и солидарније“.
