Паризер, јогурт, млеко, сок, детерџент за судове, шампон за бебе, тестенине, кромпир, зачин, кафа – то су неки од производа који ће од среде бити јефтинији и имати ознаку „боља цена“. Бојан Станић из Привредне коморе Србије објашњава у разговору за РТС зашто се баш сада донела та мера, али и одговара на питање зашто су неки производи код нас скупљи, него у региону.
Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће од наредне среде 20 производа у свим трговинским ланцима бити знатно снижено. Међу њима су и основне животне намирнице.
„Некима то изгледа смешно, мени ме изгледа смешно јер је ово за нас начин да покажемо колико бринемо и колико разумемо људе када кажу да су цене скочиле. Разумемо вашу поруку – мучимо се јер и када повећавате минималац производни трошкови расту и то ће се видети у ценама јер послодавци морају да направе више цене, али у договору са њима можемо да направимо акције и помогнемо људима, помогнемо обичном народу“, рекао је Вучић.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже да су се од почетка залагали за то да се седне за сто са представницима трговинских ланаца и нађе избалансиран одговор.
“Овај инфлаторни притисак траје дуго, највише погађа становништво, посебно оно које је најугроженије, најсиромашније. И ово је апсолутно један, да кажемо, избалансиран одговор, једна социјална мера која треба те људе да растерети како би могли да се припреме и за ову школску годину и за зиму која предстоји“, рекао је Станић.
Указује да, иако инфлација успорава, и даље је међу највишима у Европи.
„Она иде својим током, али чињеница је да падају промети у радњама, да је куповна моћ значајно опала, а са друге стране то представља суштину нашег БДП-а, готово две трећине, и наравно, са треће стране, храна је са великим процентом унутар те потрошачке корпе“, објаснио је Станић.
Без хране не можемо, зато и може да поскупи
Станић је упоредио стопу инфлације са поскупљењем намирница у Србији и Немачкој.
“Када погледате ту просечну стопу инфлације, на пример, она код нас износи 12 одсто, а храна је отишла 20 одсто на међугодишњем нивоу. У Немачкој је, на пример, 6 одсто инфлација, а храна је поскупела 11 одсто. Дакле, испада да су и њихови, да кажемо, трговци похлепни. Наравно да то није случај похлепе, него чињеница да ову инфлацију пре свега гурају храна и енергенти“, рекао је Станић.
Појашњава да, када је реч о храни, постоји простор за подизање цене јер се без ње не може.
“Самим тим постоји простор за подизање цене у складу са тражњом која пада, али не довољно брзо, као што може да падне за неким производом као што су машине, опрема, аутомобили, телефони“, објашњава Станић.
Зашто су код нас неке намирнице скупље
Указује и да грађани виде цене на рафовима, али да просечан потрошач не улази у детаље како се та цена формира.
„Маржа није профит, да кажемо, трговца. На многим производима они немају профита“, истакао је Станић.
Станић има одговор и на питање зашто су поједини производи у иностранству јефтинији него што су код нас на рафовима.
„Основни разлог зашто, на пример, један производ који се производи у Србији има нижу цену на неком другом тржишту, јесте уколико се жели заузети то тржиште. Дакле, једноставно да једном конкурентском ценом, потрошачи стекну навику да купују управо тај производ, а касније ће та цена доћи на неку реалну која ће бити избалансирана или благо већа, зато што треба калкулисати веће транспортне трошкове“, објаснио је Станић.
