Zlatko Radaković iz Bača trenutno u kavezima ima 200 ženki i 35 mužjaka, i mlade u tovu, a godišnja proizvodnja kreće se oko 7.000 konzumnih jedinki. Kaže, meso je pravi delikates.
Godinama unazad Zlatko Radaković iz Bača bavi se kunićarstvom, nije mu to ni hobi ni dodatni posao već osnovna delatnost od koje živi cela porodica, piše portal „Agroklub“.
Počeo je 2016. uvozom matičnog jata rase panon beli iz Mađarske sa Instituta u Kapošvaru gde je ovaj kunić i nastao te tvrdi da poseduje vrhunski kvalitet, najbolju genetiku obzirom da je to bilo jedino zvanično uvezeno jato od 110 ženki i 20 priplodnih mužjaka. Zahvaljujući njemu stigla je prva, prava, legalna, nova krv ovih zečeva u Srbiji za proteklih više od dvadeset godina.
Redovna hrana, čista voda, ventilacija i higijena
Danas Radaković ima ogromno znanje i iskustvo što je neprocenjivo u svakom pa i ovom veoma zahtevnom poslu koji se odvija u prostoriji 10×7 metara u kojoj su smešteni kavezi u kojima je uvek u tovu oko 1.000 kunića. Uslovi u kojima rastu uvek su besprekorni, a to su redovna hrana, čista, sveža voda, ventilacija vazduha i naravno higijena.
„Trenutno u kavezima imam 200 ženki i 35 mužjaka, i mlade u tovu, a godišnja proizvodnja kreće se oko 7.000 konzumnih jedinki“, kaže proizvođač iz Bača napominjujući da tov do oko tri kilograma traje od 85 do 95 dana, a jedna ženka u proseku se koti sedam puta, a za svaku vodi se precizna evidencija.
„Ako ženku pripustim kod mužjaka prvog u mesecu, ona će se okotiti 30 dana nakon toga. Jedanaestog dana nakon okota ona je ponovo spremna za parenje iako su mladunci još uvek sa njom. Mladunci se odvajaju nakon mesec dana i idu na dalji tov“, kaže sagovornik Agrokluba i dodaje da ukoliko je ženka u dobroj kondiciji što zavisi pre svega od adekvatne ishrane tokom godine može da iznese oko 50 mladih.
Ne jedu kukuruz?
Zečevi u tovu zahtevaju izbalansiranu, kvalitetnu ishranu i tu Radakovići vode računa. Sa svojih njiva obezbeđuju sve što treba i sami pripremaju u sopstvenoj mešaoni posebno hranu za mužjake, ženke, doilje, za različite uzraste mladih kunića, tako da uvek imaju šest vrsta hrane, što je garancija za kvalitetno leglo i kasnije ukusno meso.
Kunići na ovoj farmi ne jedu nikada kukuruz od kojeg bi se ženke brzo gojile, a kao takve gubile bi potrebu za parenjem, a i teže bi se kotile.
Meso kunića na ceni
Radaković za Agroklub kaže da je zadovoljan i radmanom mesa od 63 odsto, utovoljen kunić kada se očisti ima 1,9 kg i to, kako ističe, ne bilo kakvog, već kvalitetnog, zdravog mesa. Zato je prava šteta što malo ljudi zna da je ono, kada su u pitanju nutritivne vrednosti, u samom vrhu.
Zbog visokog sadržaja proteina (22 grama proteina na 100 grama mase) meso kunića se posebno ceni, kvalitetnije je od pilećeg belog, nema masnoće. Ima ljudi koji to znaju i odavno su ga uvrstili u svoju ishranu, kaže Radaković.
„Mi imamo svoje kupce za koje pripremamo 20 proizvoda, među kojima su sveže meso, prerađevine, sveže i dimljene kobasice. Kilogram svežeg košta 500 dinara.“
Novo u ponudi su mesna i jetrena pašteta, vrhunski delikates.
Proizvođač iz Bača kaže da nije isto imati par kunića na nivou hobija i organizovanu proizvodnju od nekoliko hiljada, kada je to ozbiljan i odgovoran posao koji zahteva stalna ulaganja, brigu i potpunu posvećenost. O kunićarstvu se kod nas, kako kaže, puno i ne govori, ali je on pre nekoliko godina bio jedan od inicijatora ideje da ovi uzgajivači u Srbiji budu primljeni u grupaciju za stočarstvo Privredne komore Srbije.
„Za naše proizvode tržište postoji, mi solidno živimo od ovoga. Neka ostane ovako kako je sada i mi ćemo biti zadovoljni“, kaže na kraju Zlatko Radaković.
Pogledaj: Pavel Častvan iz Selenče: Pčele daju mnogo više od meda
