Закон о здравственој нези, којим би се регулисао делокруг рада, као и нивои образовања и компетенције медицинских сестара, налази се у скупштинској процедури. Одговорност медицинског особља је велика, указују чланови удружења.
„Иновације у организовању службе здравствене неге у систему здравствене заштите – реалност и могућности” назив је сесије која је одржана на Националном конгресу главних сестара, сестара и бабица из праксе и професора здравствене неге на Тари, на којој су изнети примери и модели оснивања службе здравствене неге у свету и у нашој земљи. Како је појашњено, за сада ни у једној цивилној здравственој установи није основана служба за здравствену негу, али јесте прошле године на Војномедицинској академији.
Дијана Оташевић, дипломирана медицинска сестра и председница Удружења медицинских сестара, техничара и бабица Србије (УМСТБС) наглашава да су на скупу донети бројни закључци који су усмерени ка Министарству здравља Србије.
Закључено је да је неопходно доношење Закона о здравственој нези, којим би се регулисао делокруг рада, нивои образовања и компетенције медицинских сестара, а чији је предлог у скупштинској процедури. Оснивање служби здравствене неге у здравственим установама је неопходност, сматра Оташевићева, и потреба због побољшања квалитета здравствене неге и прерасподеле људских ресурса, континуиране едукације, подизања квалитета сестринских услуга корисника здравствене заштите.
– Потребно је признавање диплома стечених формалним образовањем у здравственом систему наше земље и каталогу радних места. Неопходно је зауставити хиперпродукцију преквалификованих фризера, кувара, обућара у медицинске сестре. То је проблем од националног значаја, јер угрожава здравље и безбедност корисника здравствених услуга. На пример, хирург проведе два, три сата у сложеној хируршкој интервенцији коју успешно заврши, а онда о том пацијенту брине преквалификовани кувар, фризер, обућар и други који су диплому стекли за неколико месеци, који немају потребна теоријска знања, а о практичним вештинама да не говоримо. Преквалификације могу да се спроводе, али само из здравствених струка у звање медицинска сестра. Учеснике конгреса је поздравио и државни секретар Министарства здравља др Мирсад Ђерлек, који је дао подршку развоју сестринске професије у нашој земљи – наглашава Оташевићева.
На скупу је учествовало више од 380 учесника из здравствених установа Србије, Словеније, Македоније, Републике Српске, Федерације БиХ, Црне Горе.
– Медицинске сестре су најбројнија радна снага у здравственом систему сваке земље. По подацима СЗО оне остварују више од 70 одсто здравствених услуга. У последњих неколико година изражен је одлазак школованих и обучених сестара у земље ЕУ, што се може у наредном периоду манифестовати и дефицитом сестринског и бабичког особља у здравственим установама, уколико се нешто хитно не предузме за подизање статуса и положаја сестара – додала је Оташевићева.
