На то је утицао осиромашени уранијум, којим је наша земља бомбардована 1999. године, сматра проф. др Светлана Вујовић, ендокринолог.
Бомбардовање наше земље осиромашеним уранијумом, које је спровео НАТО 1999. године, утицало је на то да све више жена рано улази у менопаузу – пре 40. године. Србија се налази на првом месту у Европи по броју припадница нежнијег пола у превременој менопаузи. Овај упозоравајући податак рекла је за „Политику” професор др Светлана Вујовић, ендокринолог и директорка Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије, која је појаснила да се дејство осиромашеног уранијума трансгенерацијски преноси хиљадама година на потомке.
– Има оних који кажу: „Ма шта је то осиромашени уранијум. Заборавите га, то није битно. Баш сте неко злопамтило.” Ми морамо о свему томе да мислимо. Осиромашени уранијум је ушао у земљу. Он више није у ваздуху, он је у земљи. Док је био у ваздуху, имамо податке да је код доста жена изазвао побачаје. Чињенице морамо да саопштимо. Циљ је да помогнемо нашем народу – истакла је др Вујовић.
Она напомиње да долазимо у ситуацију да се огроман новац издваја за лечење дијабетеса, предканцерозних стања, карцинома… А заправо, једним правилнијим приступом средњој генерацији људи онемогућила би се појава болести ако би се на време јавили, прегледали како би им се исправио хормонски статус оних хормона који им нису добри.
– Није поента преживети, већ живети пуним животом 100 година. Моја најстарија пацијенткиња има 95 година, интелектуалка је, путује по свету и држи предавања, а већ 50 година користи терапију хормонима, тако што јој надокнађујемо оно чега нема. Нема ниједну болест, већ само једном годишње дође да утврдимо која доза којих хормона јој је потребна. Тако треба живети. А не као у раном средњем веку, када су људи сматрали да биологија треба да уради своје. То је негирање медицине. Онда нису потребне терапије ни за друге болести, јер биологија хоће да неки људи умру у двадесетим годинама. Та страшна размишљања морамо да мењамо знањем – сматра др Вујовић.
Циљ је одржавати квалитетан хормонски статус који спречава бројне болести. На свим крвним судовима постоје места на које делују полни хормони, а када их нема довољно, долази до неправилног рада срца, појаве инфаркта, можданог удара, сенилних деменција, Паркинсонове болести…
– Те болести се лече, али је питање увек шта је узрок? Окидач је пад хормона. Зато за мене старење и менопауза као појам не постоје у том изворном смислу. Врло јефтини хормони могу да помогну и да замене веома скупе терапије. Ако се очува добар хормонски статус, имунитет је бољи – додаје наша саговорница.
Мишљења неких људи да се употребом хормона ствара већи ризик за добијање рака, професорка Вујовић одбацује, наводећи да су објављене студије које су показале да највећи број жена са карциномом дојке има више од 60 година и никада нису добиле хормонску терапију. Оне су се угојиле у менопаузи и имале су високе нивое инсулина, што су били окидачи за развој болести. Да су хормони стварно кривац за појаву рака дојке, највише би га имале труднице, наводи др Вујовић.
– Осим што утичемо на квалитет живота људи, утичемо и на већи број рађања беба. Моја мисија је да радим на томе да нас у Србији има више. У Србији има добрих идеја у изобиљу, а то се у свету доста плаћа. Зато код нас долазе млади лекари из разних земаља да стекну знање управо овде. Тренутно у Центру за инфертилитет и ендокринологију пола, који сам направила, на едукацији имамо лекаре из Италије. Ако нека жена жели да роди бебу у 20. години то је у реду, али морамо да живимо у реалном свету и жена треба да одлучује када ће да добије бебу. Ми смо ту да јој помогнемо – каже саговорница, која је недавно као прва жена ендокринолог постала руководилац Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦС-а. Један од првих задатака које је себи поставила као циљ је преуређење зграде ове установе која је изграђена давне 1926. године, а која већ има урађене пројекте за реконструкцију.
– То је била краљевска болница, једна од три најлепше у Европи у то доба. Данас је руинирана и запуштена. Некада је имала амфитеатар са куполом чији се кров отварао када је било лепо време да би се предавања одржавала под отвореним небом. У овој згради је један прави труст мозгова и важно је да се преноси знање од старијих професора на оне најмлађе које смо недавно примили у радни однос, а који су били међу најбољим студентима медицине. Проток знања мора да иде ка новим генерацијама. Наша ендокринологија је највећа у Југоисточној Европи и шире. А иначе, у Србији нема довољно ендокринолога, па тако рецимо градови попут Лесковца и Врања немају лекара ове специјалности. Зато би више младих требало уписати на постдипломске студије како бисмо их ми обучили за рад. Јер ми не можемо да постигнемо тренутно да прегледамо све оне који гравитирају ка нашој установи – истакла је др Вујовић, која је налази у Светском борду за менопаузу, као и у Светском борду за гинеколошку ендокринологију, где је задужена за Европу и Азију.
