БАЧКА ПАЛАНКА – У понедељак (10.10.2022.) на Градском гробљу у Бачкој Паланци, сахрањен је примаријус др Душан Угрица у 88 години живота.
Душан Угрица рођен је у Бјелају код Босанског Петровца, 8. септембра 1935. године, у породици са још једном сестром и четворо браће. После рата колонизирали су у Челарево.
Након завршетка основне школе, завршава и гимназију у Бачкој Паланци и уписује Медицински факултет у Београду. Дипломирао је у року од 6 година. Касније уписује специјализацију из интерне медицине коју завршава 4 месеца пре рока. Почиње да ради и накнадно завршава супспецијализацију и постаје интерниста – кардиолог.
Од 1974. до 1980. први пут постаје директор Дома здравља „Др Младен Стојановић“ у Бачкој Паланци, где је брзо схватио значење речи Чехова – да здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну. Тај мото му је била идеја водиља током читавог радног века.
Здравствени савет Војводине 1981. доделио му је назив примаријус, највеће признање које лекар може добити у својој струци. Године 1982. га је Кардиолошка секција – Српско лекарско друштво примило за члана удружења кардиолога Србије.
Члан Европског удружења кардиолога постао је 1996. Те исте године постаје савезни посланик у скупштини тадашње Југославије. Поново постаје директор 1988. све до 2000. када се и пензионисао.
Много је урадио за здравство нашег града. Имао је осећај да препозна шта је добро, поготово у бурним и ратним 90-им годинама. Дом здравља је имао свој план рада који је промењен у новим околностима. Стварале су се нове вредности. Изграђен је центар за дијализу, тада први ванболнички центар у Србији, сређена је рехабилитација, као и домови здравља по селима. Све се то урадило захваљујући умећу и изразитој пожртвованости доктора Угрице.
Имао је жељу, имао је визију, те је добрим односима са грађанима, људима из политике и привреде успео да наметне потребу заједничке бриге због стварања најбољих услова.
Бавио се хуманитарним радом, окупљао је људе из дијаспоре који су помагали нашем граду и Дому здравља у тешким временима.
Његов труд и рад био је огроман, то се види по објектима и опреми који су ту и сада, а највише по људима чији је живот унапредио и спасао и који су ту данас захваљујући њему.
У браку са Маријом био је пуне 63 године од 1959. Иза Душана остали су син Милан и унуке Мина и Милана.
