Забрана приласка и комуникације је мера којом се ограничава контакт између две особе. Циљ ове мере је заштита жртве али и несметано вођење кривичног поступка. Ова мера се изриче у ситуацијама у којима једна особа угрожава или узнемирава другу особу. То може бити у случају насиља у породици, прогањања, злостављања, узнемиравања на радном месту или путем интернета. Преносимо текст са сајта mojaprava.com
Шта је забрана приласка и комуникације?
Чак четири закона у Републици Србији на различите начине регулишу забрану приласка и комуникације. Овим законима прописане су мере које се различито називају али све оне суштински представљају забрану приласка и комуникације. Оне се разликују по дужини трајања, последицама кршења али и државним органима који их изричу. За разумевање ове забране потребно је разјаснити сва четири случаја. Само на тај начин жртва може разумети када, од кога и коју од ових мера иницирати. То су :
- Хитна мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој
- Мере заштите од насиља у породици према Породичном закону
- Забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места
- Мера безбедности забрана приближавања и комуникације са оштећеним
1. Хитна мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој
Ова мера је прописана Законом о спречавању насиља у породици. Она се може бити посебно ефикасна код психичког насиља. О психичком насељу више можете читати у чланку ПСИХИЧКО НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ КАЗНЕ И ПРИМЕР КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ (mojaprava.com)
Поступање полиције
Ова мера се примењује приликом пријаве насиља у породици или других побројаних кривичних дела у наставку. Представља меру заштите жртве од даљег вршења психичког или физичког насиља. Уколико неко трпи насиље потребно је да поднесе кривичну пријаву или просто телефонским путем о томе обавести полицију. Када жртва пријави насиље полицијски службеник излази на лице места ради процене ризика. Ако после процене ризика установи непосредну опасност од даљег насиља, надлежни полицијски службеник изриче ову меру учиниоцу. Он доноси наређење којим изриче хитну меру учиниоцу који је доведен у надлежну организациону јединицу полиције. Полицијски службеник може изрећи меру привременог удаљења учиниоца из стана и меру привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.
Када полицијски службеник донесе наређење он га уручује лицу коме је хитна мера изречена. Уколико учинилац одбија пријем наређења закон је предвидео решење. Полицијски службеник саставља о томе белешку. Тиме се сматра да је наређење уручено.
Надлежни полицијски службеник доставља наређење, основном јавном тужиоцу на чијем подручју се налази пребивалиште односно боравиште жртве. Жртва насиља писмено се обавештава о врсти хитне мере која је изречена.
Околности на које треба указати полицијском службенику
Ако постоје околности које указују на следеће могуће ризике њих треба сопштити полицијском службенику. То су
- да је могући учинилац раније или непосредно пре процене ризика учинио насиље у породици или друго кривично дело
- да је спреман да га понови,
- да је претио убиством или самоубиством,
поседује оружје, - да је ментално болестан или злоупотребљава психоактивне супстанце,
да постоји сукоб око старатељства над дететом или око начина одржавања личних односа детета и родитеља који је могући учинилац, - да је могућем учиниоцу изречена хитна мера или одређена мера заштите од насиља у породици,
- да жртва доживљава страх
Поред тога полицијском службенику треба указати и на то како жртва процењује ризик од насиља.
Поступање јавног тужиоца
После пријема обавештења јавни тужилац вреднује процену ризика надлежног полицијског службеника. Ако установи непосредну опасност од насиља у породици, дужан је да суду поднесе предлог да се хитна мера продужи. Овај предлог мора поднети у року од 24 часа од часа уручења наређења лицу коме је изречена хитна мера.
Уз предлог, основни јавни тужилац доставља суду и процену ризика надлежног полицијског службеника. Поред ове процене доставља своје вредновање његове процене ризика и друге доказе који указују на непосредну опасност од насиља.
Поступање суда
Предлог да се хитна мера продужи подноси се основном суду на чијем подручју се налази пребивалиште, односно боравиште жртве. О предлогу одлучује судија појединац.
Суд може продужити ову меру или одбити предлог као неоснован. Суд продужава хитну меру ако после вредновања процене ризика надлежног полицијског службеника, установи непосредну опасност од насиља у породици. Том приликом суд цени вредновање процене ризика које је учинио и основни јавни тужилац, цени приложене доказе и тврдње из предлога основног јавног тужиоца. Суд том приликом цени и изјашњење лица коме је хитна мера изречена.
Решење о предлогу доноси се без одржавања рочишта, у року од 24 часа од пријема предлога да се хитна мера продужи.
Колико може трајати забрана приласка и комуникације као хитна мера?
Хитна мера коју изриче надлежни полицијски службеник траје 48 часова од уручења наређења. Суд може хитну меру продужити за још 30 дана.
Казна када се прекрши забрана приласка као хитна мера
Кршење изречене хитне мере санкционише се као прекршај. Закон прописује да ће се лице које прекрши хитну меру која му је изречена или продужена казнити казном затвора до 60 дана. Међутим, то не значи да ће у сваком случају кршања ове мере бити и изречена казна затвора. Суд приликом изрицања казне може ублажити ову казну и изрежи новчану казну или рад у јавном интересу. Суд може ублажити казну уколико се приликом одмеравања казне утврди да прекршајем нису проузроковане теже последице.
Важно је напоменути да се изречена казна може спровести и пре правноснажности пресуде. То значи да лице коме је изречена казна затвора може добити позив за издржавање казне затвора иако је на одлуку суда изјавило жалбу.
Код којих кривичних дела се још може изрећи хитна мера
Иако се ова мера пре свега изриче у случајевима насиља у породици она се може примењивати и код других кривичних дела. То су :
1) прогањање (члан 138а Кривичног законика);
2) силовање (члан 178. Кривичног законика);
3) обљуба над немоћним лицем (члан 179. Кривичног законика);
4) обљуба над дететом (члан 180. Кривичног законика);
5) обљуба злоупотребом положаја (члан 181. Кривичног законика);
6) недозвољене полне радње (члан 182. Кривичног законика);
7) полно узнемиравање (члан 182а Кривичног законика);
8) подвођење и омогућавање вршења полног односа (члан 183. Кривичног законика);
9) посредовање у вршењу проституције (члан 184. Кривичног законика);
10) приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетних лица за порнографију (члан 185. Кривичног законика);
11) навођење детета на присуствовање полним радњама (члан 185а Кривичног законика);
12) запуштање и злостављање малолетног лица (члан 193. Кривичног законика);
13) насиље у породици (члан 194. Кривичног законика);
14) недавање издржавања (члан 195. Кривичног законика);
15) кршење породичних обавеза (члан 196. Кривичног законика);
16) родоскврнуће (члан 197. Кривичног законика);
17) трговина људима (члан 388. Кривичног законика);
18) друга кривична дела, ако је кривично дело последица насиља у породици.
2. Мере заштите од насиља у породици према Породичном закону
Ове мере заштите регулисане су Породичним законом. Према овом закону против члана породице који врши насиље суд може одредити једну или више мера заштите од насиља у породици. Њима се привремено забрањује или ограничава одржавање личних односа са другим чланом породице. Неке од тих мера су суштински забрана приласка и комуникације.
Мере заштите од насиља у породици су:
- издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
- издавање налога за усељење у породични стан или кућу, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
- забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености;
- забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице;
забрана даљег узнемиравања члана породице. - Тужба за забрану приласка и комуникације
За разлику од хитних мера ради изрицања наведених мера заштите од насиља у породици потребно је поднети тужбу.
Ову тужбу могу поднети: члан породице према коме је насиље извршено, његов законски заступник, јавни тужилац и орган старатељства. То значи да уколико је оштећено малолетно лице тужбу може поднети родитељ или старатељ као његов законски заступник.
Престанак наведених мера може тражити лице према коме су одређене. У том случају такође мора поднети тужбу.
Важно је напоменути да поступак по овој тужби спада у нарочито хитне поступке. У том смислу законом су предвиђени рокови у којима суд мора да поступа. Прво рочиште заказује се тако да се одржи у року од осам дана од дана када је тужба примљена у суду. Другостепени суд дужан је да донесе одлуку у року од 15 дана од дана када му је достављена жалба. Такође је важно напоменути да суд није везан захтевом у тужби у погледу израцања мере. Суд може одредити и меру заштите од насиља у породици која није тражена ако оцени да се таквом мером најбоље постиже заштита.
За жртву је битно и да жалба не задржава извршење пресуде о одређивању или продужењу мере заштите од насиља у породици.
Колико може трајати мера забрана приласка и комуникације као мера заштите према Породичном закону
За разлику од хитних мера ове мере заштите од насиља у породици могу трајати највише годину дана. Мера заштите од насиља у породици може престати пре истека времена трајања ако престану разлози због којих је мера била одређена.
3. Забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места
За разлику од мера заштите према Породичном закону које се изриче само у случајевима насиља у породици ова мера се може изрећи и код других кривичних дела. Потребно је да жртва приликом подношења кривичне пријаве иницира код јавног тужиоца и изрицање ове мере. Због тога је значајно у кривичној пријави навести и околности из којих проистичу услови за изрицање ове мере.
Ову меру изриче искључиво суд. Суд одлучује на предлог јавног тужиоца, а после потврђивања оптужнице и по службеној дужности. Суд може забранити окривљеном прилажење, састајање или комуницирање са одређеним лицем или забранити посећивање одређених места. То суд може учинити када постоје околности које указују да би окривљени могао ометати поступак утицањем на оштећеног, сведоке, саучеснике или прикриваче или би могао поновити кривично дело, довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети. У пракси се најчешће забрањује прилазак осумњиченом око места становања и места рада другог лица. Уз ову меру суд може окривљеном наложити још неке обавезе. Те обавезе су да се повремено јавља полицији, поверенику из органа државне управе надлежног за извршење кривичних санкција или другом државном органу одређеном законом.
Трајање мере забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места
Ова мера може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. Суд је дужан да свака три месеца испита да ли је даље трајање мере оправдано.
Контролу примене ове мере врши полиција.
Последице ако се не поштује мера забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места
Окривљени ће се у решењу о изрицању ове мере упозорити да се према њему може одредити тежа мера. Као теже мере закон предвиђа, забрану напуштања боравишта, јемство, забрану напуштања стана и притвор.
Као што се може закључити за разлику од хитне мере кршење ове мере може имати другачије последице. Док се код хитне мере одговара за прекршај овде се у случају кршења изричу наведене теже мере.
4. Мера безбедности забрана приближавања и комуникације са оштећеним
Осим већ наведених мера суд може учиниоцу кривичног дела забранити приближавање оштећеном на одређеној удаљености, забранити приступ у простор око места становања или места рада оштећеног и забранити даље узнемиравање оштећеног, односно даљу комуникацију са оштећеним. Суд може изрећи ову забрану ако се оправдано може сматрати да би даље вршење таквих радњи учиниоца кривичног дела било опасно по оштећеног. Изрицање ове мере прописано је Кривичним закоником.
За разлику од претходних мера суд ову меру изриче учиниоцу кривичног дела. То значи да суд најпре мора утврдити да је одређено лице извршило кривично дело. У пресуди у којој га оглашава кривим суд изриче и наведене забране.
Трајање мере безбедности забрана приближавања и комуникације са оштећеним
Суд одређује трајање ове мере у пресуди. Међутим, она не може бити краће од шест месеци нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке. Време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава се у време трајања ове мере.
Ова мера се може укинути пре истека времена за које је одређена, ако престану разлози због којих је одређена.
Закључак
Забране приласка и комуникације је важно средство у заштити жртава насиља у породици, угрожених особа и јавне безбедности. Ова мера омогућава судовима да ограниче контакт између починилаца кривичних дела и њихових жртава, чиме се смањује ризик од даљег насиља и угрожавања безбедности.
Ову меру треба примењивати само у ситуацијама када је то неопходно и када нема других ефикасних начина заштите. Такође је важно да се ова мера примењује уз поштовање основних људских права, како починилаца, тако и жртава, и да се правилно спроводи и надзире. Крајњи циљ ове мере је да се заштите жртве насиља и угрожене особе, те да се спрече будући инциденти. У том смислу, меру забране приласка и комуникације треба третирати као део свеобухватне стратегије за борбу против насиља у породици и заштите људских права.
За подршку од насиља у породици можете посетити и интернет страницу Сигурна Кућа (sigurnakuca.net)
