НИН: Случај Оље Нађ и ћутање СО Бачка Паланка

Национални недељник НИН о непоступању по препоруци Агенције за спречавање корупције за смену Оље Нађ

3903

Недељник НИН у свом прошлонедељном броју (04.08.2022.) објавио је текст под насловом „Србија заглављена у системском неморалу“ у ком се бави случајем непоступања у складу са препоруком Агенције за спречавање корупције за разрешење Оље Нађ са места директорке ове установе јер је побољшала радноправни статус и повећала коефицијенте за обрачун зараде двојици чланова управног одбора, Драгану Прици и Ненаду Еречковићу, а да о томе није обавестила Агенцију.


Ауторка текста је Драгана Николетић, а ми га преносимо у целости:

Студија случаја Културног центра Бачка Паланка у коме се отеже са спровођењем решења Агенције за спречавање корупције поводом сукоба интереса директорке Оље Нађ.

Корупција је један од основних проблема које би Србија требало да реши ако збиља жели да приступи ЕУ, према давно отвореном Поглављу 23. На том путу наш помак већ дуго је незнатан, те нас европска тела из године у годину опомињу да се призовемо праву и памети.

И на светској листи организације  Транспаренси интернешенал заузимамо незавидан положај према индексу перцепције корупције – лане на 96. месту од укупно 180 држава. У региону, те врсте системске девијације има више само у БиХ и Албанији, док за осталима поприлично каскамо по броју бодова.

Европи боду очи намножени и бескрајни в.д. мандати руководилаца српских установа и јавних предузећа. Али приметна је и резерва спрам доступних полуга пријављивања коруптивних радњи, услед уверења грађана да се њиховом већом агилношћу ништа неће променити. Истовремено, грађани верују да је корупција део наше културе и начина понашања, према прошлогодишњем истраживању ЦеСИД-а.

Ипак, пријаве правних и физичких лица, по правилу најбоље обавештених о стању у својим пословним срединама, окосница су функционисања независног органа државе, Агенције за спречавање корупције (АСК). Основ за покретање поступка са њене стране може да буде и захтев органа јавне власти који је датог јавног функционера изабрао, именовао или поставио, или у коме је он на јавној функцији. Агенција делује по службеној дужности, углавном пратећи шта објављују медији. Међутим, у току 2022. АСК је поднела само пет иницијатива за спровођење мера за сузбијање недозвољених радњи према Закону о спречавању корупције, и изрекла тек 10 мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције у току 2021. НИН је пратио један случај као парадигматичан, у Културном центру Бачка Паланка.

Наиме, Агенција је крајем децембра прошле година објавила решење којим се изриче мера јавног објављивања препоруке за разрешење Оље Нађ са места директорке ове установе. Разлог за доношење такве одлуке било је то што је Нађ побољшала радноправни статус и повећала коефицијенте за обрачун зараде двојици чланова  Управног одбора из сопственог колектива, Драгану Прици и Ненаду Еречковићу, а да о томе није обавестила Агенцију. Ово је АСК окарактерисала као сукоб интереса и кршење поменутог закона, како наводи у свом решењу.

Дати документ објавио је један бачкопаланачки информативни портал, али не и Културни центар који је у Управном суду покренуо тужбу против Агенције.

Премда надлежни у АСК за НИН тврде да се „покретањем управног спора не одлаже извршење“ њихових решења, Агенција нема коментар на то што ју је СО Бачка Паланка, као оснивач КЦ, обавестила да неће да поступи по њеној иницијативи – „јер је управни спор у току“. Штавише, Скупштина је у марту прихватила извештај о раду и финансијски извештај КЦ према су ти документи усвојени од УО Културног центра, укључујући и Прицу и Еречковића.

Прихватање извештаја под описаним околностима, председник СО Бачка Паланка Милан Чавић за лист Нин објаснио је наводом из Решења Агенције да предмет њеног решења нису била наведена лица, ни по питању радног прераспореда нити повреде Правилника и Закона о раду „већ поступање јавног функционера“. Стога остаје загонетка да ли су повећане плате ова два члана УО биле у склопу прихваћеног финансијског рапорта и, како је он, ако је такав, могао бити валидан.

Било како било, Културни центар је наставио да ради као да се ништа није десило, осим што су Зора Кајтез и Марко Батес у априлу поднели оставке на чланство у УО. Након тога, Агенција је затражила да јој се доставе подаци и о таквој одлуци Кајтезове, не би ли истражила „да ли је именована поступила супротно одредбама Закона о спречавању корупције“, по речима надлежних из АСК. За Батеза није било упита, како тврди Милан Чавић.

Тако је и ово једна од енигми бачкопаланачког случаја, сада заглавњеног у Управном суду у Београду.

Портпаролка суда, Милка Мурганић, за НИН каже да тај предмет чека свој ред, будући да су судије дужне да решавају случајеве „по редоследу пријема тужбе“. Али, и „у складу са Програмом решевања старих предмета“, узимајући у обзир приоритете према Закону о управним споровима и Судском пословнику.

Иначе, рок за окончање процеса није прецизиран прописима и може се пролонгирати понављањем поступка, докле ће лице које буде смењено и даље вршити своју функцију.

Такве одредбе закона омогућавају да Агенција неретко бива тужена, што њене антикоруптивне мере доводи у ћорсокак. Пракса тужакања везана је за разне основе, зашто Мурганић не може да одговори НИН-у колико се тужби годишње подноси на решења Агенције о разрешењу са јавне функције, као и која је динамика њиховог решавања.

То нам употпуњује слику садашњег прилично антипатичног стања у правосуђу. А оно иде наруку заташкавању корупције.

Што реакција органа јавне власти на решења Агенције тиче, ни оне не уливају наду, јер само су две иницијативе прихваћене до маја ове године, па су са функције разрешени један директор Завода за здравствену заштиту и један члан Општинског већа. „У једном поступку орган јавне власти (председник општине) није прихватио иницијативу, док је у остала два у току рок за поступање“ како су нам рекли у Агенцији.

Зашто би се АСК и схватала озбиљно, кад не постоји обавеза поступања према њеним препорукама, нити санкције ако реакција изостане, све како је „корупција забрањена Уставом“: „Стога неизвршавање одлука једног независног државног органа који је надлежан да решава о сукобу интереса при вршењу јавних функција, представља друштвено штетно понашање и води обезвређиваљу и урушавању правног поретка“, истичу у Агенцији. То даље иде, додају ка „нарушавању поверења грађана, владавине права и поштовања институција“, свега на шта се односи и Поглавље 23.

Ограђујући се од оног што би можда могла да учини да се ствари убрзају, и на крају реше, иако није у обавези, АСК препоручује полугу прописану Законом о високом образовању. По њој избор, именовање или постављање на јавну функцију, услов да лице нема изречену меру јавног објављивања препоруке за разрешење дужности.

Уколико се има у виду да су Агенцији биле потребне године да се у закон унесе могућност њеног поступања по анонимним дојавама, и потоњи се предлог чини на предугачком штапу за усвајање. Посебно ако се сетимо да је бивша премијерка Брнабић преко шефа свох кабинета спречила да у Савет за борбу против корупције уђу професори Огњен Радоњић и Владимир Обрадовић, као и финансијски стручњак милован Протић, као превише критични према власти.

Та врста цензу и могуће повреде Закона о дискриминацији, тешко да ће се променити у новом сазиву Владе. Којој очито није у интересу да се избори са корупцијом.

Како сада ствари стоје, сви актери коруптивних радњи могу да се праве луди док су спорови у току, што је изгледа пример и са Бачком Паланком. Процеси у суду могу да се отежу, а да се формално идаље буде по закону и правилнику. Органи јавне управе могу да игноришу препоруке Агенције, а да она нема законских полуга да своја решења прогура. Нити снаге и воље да се за ово избори.

Ипак, и у таквом, готово безнадежном контексту, пријаве грађана у вези са поступцима јавних функционера за које сматрају да су коруптивне, драгоцене су алатке. Слично важи и за медије који (треба да) прате каљаве трагове девијантних, корупцијских трендова и на њих упозоравају, између осталих и АСК.

Стога је намера НИН-а да таква стремљења охрабри, иако изнетим фактима можда поручује супротно. Иначе ће Србија вечно тапкати у месту, деведесет шестом на листи Транспаренси интернешенала, по овом изузетно важном питању.

1 коментар

  1. Само да подсетим да је Покрајински секретар за образовање хтео да „освежи руковођење гимназије“ постављањем Оље Нађ за директора гимназије.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here