На снагу је ступио нови правилник донет на основу Закона о родној равноправности, који предвиђа да особе које обављају неплаћене послове имају право на здравствену заштиту.
Како пише Данас, то значи да ће сви они који раде послове на којима се не остварује новчана накнада, као што су послови у кући, брига о деци, болесним или старијим лицима, послови везани за пољопривредно имање, моћи да поседују оверену здравствену књижицу на основу које ће имати обезбеђену лекарску негу у државним установама.
Ипак, иако је Правилник за обрачун неплаћеног рада који је донело Министарство за људска и мањинска права у складу са Законом о родној равноправности ступио на снагу још 8. марта, није познато на који начин ће и где грађани моћи да се пријаве како би остварили поменуто право.
Како за Данас каже Марио Рељановић, научни сарадник Института за упоредно право и председник Центра за достојанствен рад, упркос бројним категоријама које тај закон обухвата, њих нема на списку.
„Према Закону о здравственом осигурању постоје особе које се воде као осигураници, и ту спада свака особа која улаже рад, без обзира на то која врста је у питању. Осигурани су и волонтери који не остварују зараду, али и разна друга лица која немају уговорни однос који подразумева директно улагање рада, а по неком другом својству су осигураници. Такође и малолетна лица, ученици, студенти, труднице, чланови домаћинства осигураника, незапослена лица пријављена на евиденцију… Ипак, лица која улажу неплаћени рад до сада нису била осигурана, па је ова иницијатива добар знак“, каже Рељановић.
Ипак, саговорник Данаса напомиње да, ако се закон није променио, та лица и даље нису и правилником неће бити осигурана, јер подзаконским актом не могу да се установе нова права и обавезе.
Осим тога, Правилник прописује да се обрачун вредности неплаћеног кућног рада врши на основу истраживања о коришћењу времена које у случају Србије спроводи РЗС у складу са методологијом Евростата.
Тако ће сама вредност неплаћеног кућног рада представљати производ укупног годишњег броја часова неплаћеног кућног рада и нето минималне цене рада по часу.
У складу са тим, Рељановић каже да упркос томе што методологија обрачуна неплаћеног кућног рада постоји већ неко време, нема говора о увођењу пензија за те категорије.
С тим у вези, као корак ка борби против сиромаштва, Жарко Шундерић, директор Центра за социјалну политику, каже за Данас да су из ове организације одавно предлагали увођење института социјалне пензије за људе који нису остварили право на њу путем запослења.
„То је начелно могуће да се уради и било је чак и благих прихватања те идеје. Ипак, још увек ништа од системских закона по том питању није донето, нити имамо информацију да неко о томе активно размишља. Главни проблем у тој сфери је чињеница да у Србији немамо стратегију социјалне заштите“, подвлачи Шундерић.
Како Данас подсећа, када је реч о неплаћеним пословима, број сати уложених у рад без накнаде значајно је већи када су у питању жене него мушкарци.
