Просечна нето плата у Србији прошле године, за дванаест месеци, износила је 86.007 динара, што је око 732 евра. За годину дана плате су номинално порасле 14,8 одсто.
Из године у годину практично нема промена у томе ко највише, а ко најмање зарађује. И прошле године лидер по платама били су програмери са просечном зарадом од 264.620 динара. Интересантно је да они прошле године нису имали велики номинални раст плата, јер су им повећане „само” 7,2 одсто. Годину дана раније, у 2022, плате су им послодавци повећали чак 30 одсто.
Захваљујући највише програмерима, читава делатност информисања и комуникација имала је просек зарада од 207.273 динара. Мада не само њима. И остале делатности имале су високе плате. На пример, у телекомуникацијама просечна зарада је износила 131.822 динара, у кинематографској и телевизијској продукцији плате су у просеку износиле 126.169 динара, док је у издавачкој делатности просек плата био 96.824 динара. На другом месту по зарадама су и прошле године били пилоти, односно запослени у ваздушном саобраћају који су у просеку зарадили 193.390 динара.
У врху лествице по платама је и производња дуванских производа у којима је просек плате 140.304 динара. У прерађивачкој индустрији, којој припада и дуванска, просек плата је 74.423 динара. Високо изнад просека су и плате у производњи кокса и деривата нафте 138.393 динара, док су фармацеути зарадили 124.699 динара. Традиционално, плате су високе и у експлоатацији нафте и природног гаса и износиле су 153.621 динар, као и у услужним делатностима у рударству с просеком од 135.732 динара. У целом рударству просек плата је био 117.133 динара. Поређења ради, у експлоатацији угља просек плата је био 110.546 динара, а код руда метала 124.922 динара. Такође, високе су плате запослених у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром, где је просечна плата била 110.000 динара. У финансијским делатностима и осигурању просек је износио 127.803 динара, а у банкарству 144.531 динар. У осигурању просек плата је био 117.604 динара.
Судећи према званичној статистици високо се вреднују научници, јер су плате запослених у научном истраживању и развоју 180.888 динара. У читавој групи као што су стручне, научне и техничке делатности плате су високе с просеком од 113.430 динара. Управљачке делатности, што би се народски рекло директори, и саветовање у вези са тим, имају просечну плату од 153.428 динара.
На дну лествице плата су запослени у личним услужним делатностима са 46.782 динара и у делатностима припремања и послуживања хране и пића са зарадом од 47.377 динара, затим у преради дрвета са 50.485 динара. Мајстори који поправљају кућне апарате и рачунаре зарађивали су 52.978 динара. У производњи одевних предмета 53.935 динара. У пољопривреди прошле године просечна плата је износила 69.670, а у грађевинарству 73.778 динара. У трговини на велико и мало плата је била 72.203 динара, у саобраћају 72.821 динар. У административним пословима просек плата је 77.578 динара. У државној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању запослени су зарађивали 93.879 динара, у образовању 77.733 динара, а у здравственој и социјалној заштити 86.211. У самом здравству плата је у просеку износила 92.050 динара.
Делатност уметности и забаве за запослене је обезбеђивала плату од 70.692 динара. У музејима и галеријама просек плата је био 69.378 динара. У овој групи плата су и они који раде у коцкарницама и кладионицама, чија је зарада била просечно 77.518 динара.
Плате приватника стигле државу
Зараде предузетника и запослених код њих биле су и прошле године најниже и износиле су 43.491 динар. У приватном сектору просек плата је износио 85.068 динара, а у јавном 88.332 динара.
