Војнички пасуљ с кобасицом, црногорска сарма, динстана пилетина с пиреом, мусака, ћуфте у сосу, шпагети болоњезе… Уз све то обавезна салата, а за ужину сезонско воће. Ово је, веровали или не, јеловник за ђаке у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у месту Салаш код Зајечара, пише Nova.rs.
Уместо пецива и пица, деца једу здраве и свеже припремљене оброке, који се за њих спремају тог јутра у кухињи у оквиру школе. А цена оброка је смешна – само 140 динара, док ученици који су лошег материјалног статуса не плаћају ништа.
Свака школа се по нечему издваја од других – неке су „на гласу“ због одређеног наставника, за друге се чуло захваљујући награђиваним и талентованим ђацима, а Основна школа „Јован Јовановић Змај“ у месту Салаш код Зајечара позната је по домаћој кухињи која постоји у оквиру установе и у којој се припремају свежа кувана јела за ђаке и запослене.
Тако, уместо пецива, пица и других облика брзе хране, око стотинак ђака на великом одмору једе кувани оброк богат калоријама, док у поподневним часовима, на паузи, имају различито воће.
Школска кухиња у којој кувар Жељко Милић спрема различите врсте јела, постоји још од 1984. године, када је тадашњи директор увидео да постоји потреба за тим.
Директор школе Божидар Рајић прича за Нова.рс све о овој оригиналној идеји која је донесена, пре свега, због здравља деце.
„Наша основна школа је матична, а у свом саставу има још пет издвојених одељења, тако да територијално покривамо 12 села. Нажалост, као и друге школе, и ми ‘кубуримо’ са децом, све их је мање, па тако за ову школску годину имамо око стотину ђака распоређених у 13 одељења. Поред ђака, ту је и 40 радника. Идеја о школској кухињи родила се због свих оних ђака и запослених који су путовали до школе“, каже одмах на почетку разговора директор Рајић.
Како објашњава, одлучено је да се изгради посебан део у оквиру школе у ком би се припремали оброци, као и трпезарија са 200 места.
А онда је уследило формирање цене оброка.
„Тадашња формула за израчунавање цене оброка било је праћење цене четвртине бурека са сиром плус јогурт. Дакле, која је цена тог бурека са јогуртом, таква мора да буде и цена оброка за једног ученика на дневном нивоу. Цена се променила, с обзиром на намирнице које поскупљују сваки час, тако да смо на Савету родитеља последњи пут морали да подигнемо цену оброка, али је свакако јефтинији од бурека. За сада се уклапамо у цену од 140 динара за ученике и 150 динара за раднике у школи“.
Храна у овој зајечарској школи служи се за време великог одмора, од 9:35 до 10:10. Кувар на месечном ниову израђује списак јела које ће правити, а често се, истиче директор, спроводи анкетирање ученика како би се чуо и њихов глас код избора јела.
„Не можемо сваком ђаку да се прилагодимо, али волимо да чујемо њихове жеље, тако да ако се, рецимо, њих 70 одсто изјасни за неколико истих јела, те специјалитете ставимо на наш списак. По ономе што смо закључили, највише бирају црногорску сарму, пилетину са рижом, војнички пасуљ, шпагете болоњезе, ћуфте са сосом и макаронама…“, наводи саговорник за Nova.rs.
После ручка, као што је рекао директор, ђаци имају ужину. И све то за 140 динара.
„Негде у подне, између четвртог и петог часа, имамо поделу воћа. Обично редари оду у кухињу где их чека корпа са воћем. Има онолико воћки колико има деце. Служимо банану, поморанџу и јабуку док не стигне сезонско воће, тако да нам је пролеће најразноврсније и најшареније, што се тиче воћа“.
Зајечарски Завод за јавно здравље врши периодичну контролу квалитета хране, а школа помно слуша препоруке нутрициониста, које су везане за правилну исхрану ђака.
„У складу с препорукама смишљамо оброке, тако да смо, рецимо, избацили бело брашно из употребе, а имамо хлеб са различитим семенкама. Такоше, смањили смо унос соли приликом припреме хране, а водимо рачуна и о масноћи… Заиста, на све мислимо јер нам је здравље деце на првом месту“, каже он.
Додаје да су у програм школске кухиње укључени и родитељи, чија је подршка велика.
„Једном годишње имамо предавања за ђаке, њихове родитеље и наставнике о правилној исхрани и њеној важности за здравље. Нажалост, данас је тако да је култура исхране лоша у већини породица, због чега резултати показују да су деца гојазнија. Ђаци на одморима једу храну из фаст фуда, различите врсте пецива, пице и друга теста, а то није здраво. Притом је јако скупо“.
Зато је заједнички циљ и школе и родитеља да деца једу разноврсну и здраву храну док су на настави јер само тако ће им концентрација бити добра, што је и мото школе – Правилном исхраном до бољих резултата.
„Да би деца била концентрисана и спремна да слушају наставу 45 минута, потребна им је здрава и разноврсна храна. Има, наравно, деце која се не храни у школи, али њих је веома мало. Некада их у једном месецу буде седам, следећег месеца пет. А они који немају финансијских средстава да плате оброке на месечном нивоу односно који примају социјалну помоћ, хране се бесплатно. То покрива локална самоуправа, такав је договор“.
Оно што је најважније – нема бацања хране. То је изричито забрањено, наглашава директор.
„Све што остане од хране буде понуђено ученицима који имају бољи апетит. Сложићете се да потребе првака и потребе ученика осмог разреда нису исте. Није срамотно тражити репету, боље да буду стомаци пуни, него да се чују“, шали се он, па додаје да је његова жеља за опстанком школске кухиње велика, јер је и сам био њен корисник када је био ђак.
„Зато се толико трудим да се ова кухиња одржи и да се испоштују сва правила и процедуре. Хвала Богу, никада није било неких проблема, квалитет хране је остао исти као и пре 40 година када је кухиња тек почела са радом, што нам је најважније. Овде нема никакве зараде. То је сасвим очигледно. Родитељима је боље да им деца поједу кувани оброк, него да тај новац дају на брзу храну. Ако Бог да, проширићемо понуду, па можда од следеће школске године уведемо у асортиман и цеђене сокове за ђаке. Видећемо већ“, каже директор.
Иначе, београдске школе које имају оброке за ђаке, обезбеђују их преко кетеринг фирми.
Цена по оброку се креће и до 400 динара по детету, што је, сложићете се, пуно.
Тако је прошле године ручак у школској кухињи у једној школи поскупео скоро па дупло, због чега су се жалили родитељи.
