Српска православна црква (СПЦ) обележава данас, 27. октобра празник посвећен Преподобној мати Параскеви – у народу познат као Света Петка.
Ова славна и код Срба веома поштована светитељка је заштитница жена, која је помагала болесне и сиромашне.
Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Света Петка је живела крајем 10. и почетком 11. века пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског светог владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.
Према предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти Свете Параскеве у свој престони град Трново.
Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши. Кнегиња Милица, ћерка цара Лазара, успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици на Калемегдану.
Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
Народна веровања кажу да на данашњи дан не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготово то не треба да раде жене.
На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Људи са здравственим проблемима чекају овај дан јер знају да ће им помоћи.
