Грађани Србије су у последње време навикли да сваки аспект живота у држави поскупљује, а исти је случај и са приватним лекарским прегледима.
Све лошије стање у државном здравственом систему приморава бројне грађане да иду на прегледе и раде анализе код приватних лекара, пише N1.
Као што и све остале цене у приватном сектору константно „скачу“, ни одлазак код приватног здравственог радника није избегао овај тренд.
Упоређивањем цена од пре две године, може се доћи до података да су приватне здравствене услуге порасле од 50 до 100 процената, а цене које су важиле 2012. године нам сада делују као лепа успомена.
Подсетимо, како су показали резултати НАЛЕД-овог истраживања „Задовољство грађана јавним здравственим системом“, више од трећине грађана у претходне три године није могло да добије услугу у државној здравственој установи.
Њих 34 одсто казало је да није било доступних термина за дату услугу, а 33 одсто изјаснило се да здравствена услуга није била хитно потребна, а да је време чекања на њу било предуго.
Трећина пацијената је чекала дуже од месец дана за преглед код лекара специјалисте, а 11 одсто је рекло да им термин уопште није заказан. Више од половине испитаника (55 одсто) до прегледа је дошло за мање од месец дана.
Зато велики број грађана и одлази код приватника да би избегли све поменуте недостатке у државном сектору.
Према званичним подацима Републичког завода за статистику, цене медицинских услуга су овог јула повећане за 15,7 одсто у односу на јул 2022. године, цене стоматолошких услуга за 12,1 одсто, док су цене пратећих медицинских услуга овог јула биле веће нешто више од пет процената у односу на јул прошле године.
Такође према званичним подацима, прошле године су у односу на 2021. годину цене медицинских услуга биле веће за 12,9 процената, стоматолошке за 14,9, а цене пратећих медицинских услуга су биле веће за пет подсто у односу на јул 2021. године.
Међутим, у пракси се многим грађанима чини да су цене „скочиле“ много више од онога што бележи статистика.
Како су године пролазиле, тако су и цене расле.
Неки прегледи, као што је магнетна резонанца су непромењене, и крећу се у противредности од 100 евра, па навише, док су се прегледи специјалиста готово удвостручили.
Иако се преглед специјалисте може наћи за 3.500 динара, велики број грађана зна да он често кошта шест, или код оних „угледнијих“ – чак осам хиљада динара.
Код вађења крви, које је око 400 динара, важно је напоменути да је то цена самог поступка, док рађење анализа може да достигне цену и 15 пута већу од ове и да кошта и 6.000 динара, на пример за оне који раде хормонске анализе.
Цене код стоматолога такође варијају.
Према општој процени, пандемија короне је добрано уздрмала овај сектор, многе оридинације су затворене, па тако они који су стари пацијенти, често могу данас да добију попусте на прегледима.
Панић: План да се државни систем здравства уруши, а да се у приватни сектор „преведу“ сви лекари
Пулмолог Раде Панић оцењује да је оваква ситуација продукт лошег рада Министарства здравља и истиче да све указује да постоји план да се државни систем здравства уруши, а да се у приватни сектор „преведу“ сви лекари.
„Од 2015. године се прича о томе, а ја сам нарочито говорио о том проблему. Ради се врло смишљено и са намером да се државно здравство угаси. Тренутно, услуге које су у приватној пракси немају тржишне цене, већ су такве зато што постоји нелојална конкуренција. Тема је комплексна, али долазимо до тога да и у приватној пракси ради много лекара који су запослени и у државноим сектору. Оно што је покушала министарка у вези са ограничавањем рада лекара у приватним клиникама није добро и не може да се оствари, а против тога постоји већ и судска пресуда“, казао је Панић.
Додаје да држава мора да успостави механизме како би се ојачало државно здравство, а у исто време допустило приватним клиникама да раде несметано.
„Не може се забранити рад лекара у приватној пракси, али се може ограничити према сатима извршења у раду. Када погледате колико имамо радних сати које проведемо на послу, то законом није дозвољено. Међутим, постоји недовољан број извршилаца доводи до тога да Министарство здраваља, као и инспекције ћуте на то што здравствени радници раде много већи број сати него што закон дозвољава“, констатује Панић.
За излаз из садашњег стања он види одговорност у Министартву здравља, које би морало да уреди ситуацију у овој области.
„Пут за излаз је да домаћин седне и да води Министарство. Бити домачин значи да познаје законе, функционисање рада здравственог система, а најбитније је да не ради смишљено да угаси државни систем и преведе у приватни сектор запослене. Треба задржати државни ситем здравствене заштите, али да се у исто време омогући приватном здравственом систему да буде компетитиван, односно да буде плаћен од стране Завода за здравствено осигурање као и државни. Дакле, та сума која се даје у државни сектор, да буде одобрено од Фонда и за приватни, а да остатак уплаћују пацијенти, односно они који изаберу да иду у приватно“, сматра саговорник Н1.
Подвлачи да Србија не сме да остане без државног здравственог система, као и да би у том случају многи грађани остали ускраћени за основну здравствену заштиту, а упозорава да ће се тако нешто десити ако се настави са вођењем овакве политике.
„Плашим се да ту не одлучује више Министарство здравља, већ спрега крупног капитала и корумпираних политичара“, закључује Панић.
