У бачкопаланачки Геронтолошки центар, Милославка Беба Куљић, стигла је 21. децембра прошле године. Пре доласка у овај центар Беба је живела у Новој Гајдобри, за коју је вежу најлепше успомене, посебно оне које се односе на детињство.
Одрастала је, у многочланој породици, али је рано оболела, што јој није сметало да заврши основну, а потом и средњу економску школу.
– Свој таленат за сликање, испољила сам још као ученица основне школе. Међутим, ни тада, али ни касније, нисам се озбиљније посветила сликању. Поред сликања, као веома млада волела сам да пишем и песме, дакле, сликање и писање песама, су две моје велике љубави још из времена када сам ишла у основну школу. Написала сам доста песама, али их на жалост нисам сачувала, па је већина њих отишла у заборав – започела је своју причу Беба Куљић, када смо је прошлог уторка посетили у Геронтолошком центру. Своју даровитост према сликању, Беба је испољила и доласком у Геронтолошки центар у Бачкој Паланци.
– Одмах након доласка у овај центар, пружена ми је прилика да се укључим у неку од његових активности. Мени је некако најближе било сликање, па сам почела да се њиме бавим на моје велико задовољство. Међутим, то је уједно био и један облик радне терапије. Захваљујући Биљани Пејовић, која са доста стрпљења, воље и амбиција, обавља радну терапију, још више сам заволела сликање.Сликам на различитој подлози, на стаклу, на бибер црепу… Најчешћи мотиви у мојим сликама су природа, људи, војвођанске куће. Све што ми је потребно да се искажем у ликовном
стваралаштву, добијам овде у центру, а мени једино преостаје да сликам и да урадим, што је могуће бољи рад. Радови ми некако дођу као седативна терапија и опуштање, тако да једва чекам када ћу ући у салу и почети да их стварам – каже Беба.
„Свака слика одише оптимизмом и вером у боље сутра“
У „сликарском атељеу“, Беба проведе најмање три сата дневно. – Радићу и ствараћу и даље. Покушаћу да овладам и неким новим техникама, када ми са за то укаже прилика. Надам се да ћу моје радове излагати на неким такмичењима. Можда неки од њих буде и награђен? Уосталом, никад се не зна. Моји сликарски узори су Недељко Шушница и Јулија Ристић. Изузетно ценим њихово стваралаштво. Свака моја слика је прича за себе, и у свакој од њих сам ја. С обзиром да сам позитивна особа и да много волим људе, свака моја слика одише оптимизмом и вером у боље сутра. Једноставно речено, слике су на неки начин моја слика и прилика. Оне су ја, а ја сам оне – закључила је Беба.
Мада болује од своје шесте године, дакле пуних шездесет година, Беба се не предаје. Свакако да је она, и својеврсни медицински феномен, коју и ликовно стваралаштво одржава у животу. На крају краћег задржавања у Геронтолошком центру, Беба је новинара „Недељних новина“ замолила, да путем листа поздрави све Новогајдобране и Гајдобране, који су како је рекла били и остали део ње.
