Један од највећих потреса на овдашњој, условно речено, ликовној сцени али и на црном тржишту уметнина десио се пре непуне три године када је у центру Београда спречена препродаја украдене слике Влаха Буковца „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861″.
Наиме, када је Музеј Војводине деведесетих година прошлог века у свом депадансу у Челареву у сталну поставку, поред стилског намештаја, уврстио дело значајно за нашу историју – „Благовештенски сабор“ Влаха Буковца лопови су провалили у дворац, који је некада припадао породици Дунђерски, и са собом однели не само тај драгоцен рад, већ још три слике. Али, о крађи из 1993. овдашња јавност је сазнала тек три деценије касније.
Тачније, 28 година након што је украдена и то из заједничког саопштења Покрајинског секретаријата за културу и Музеја Војводине.
„Служба за борбу против организованог криминала Министарства унутрашњих послова и швајцарска полиција успешно су спречили продају слике „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861.“ чувеног сликара Влаха Буковца“, саопштио је августа 2021. Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Вредна слика је, наводно, требало да буде препродата за 600.000 евра. Али, спречена је препродаја у центру Београда, крај зграде Политике, акцијом СБПОК-а и швајцарске полиције.
„Пред нама је судски поступак, након којег ће се, верујемо, ово значајно дело вратити у Музеј Војводине, у чијем фундусу се од 1953. године и налазило“, саопштили су тада Покрајински секретаријат и Музеј Војводине.
Недуго потом пред Специјалним тужилаштвом почела је истрага против осумњичених за покушај препродаје слике Влаха Буковца „Благовештенски сабор“ у Швајцарској за више од пола милиона евра. И колекционар Слободан Гајин који је покушао, уз још тројицу ухапшених Д.М, Н.Д. и Р.Д којима је одређен притвор, да је прода бранио се пред судом речима да је слика „његово власништво и да није ни знао да је у питању украдено дело из Музеја Војводине“.
Но, нико није могао лета 2021. да потврди да ли је то оригинално Буковчево дело. Веровали су у Музеју Војводине да јесте, но још тада су напоменули да, кад се дело, које се водило као нестало готово три деценије, а да то малтене нико није знао, врати у „свој дом“ и изврше „додатне физичко-хемијске анализе“ знаће се да ли је у питању оригинал.
Испоставило се да јесте то драгуљ из Буковчеве кичице и да ћемо је коначно и видети у Музеју Војводине.
– Како би се реализовала изложба о чувеној слици Влаха Буковца, чији је повратак у Музеј Војводине изазвао велику пажњу јавности, у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе спроводе се конзерваторско-рестаураторски радови на овом делу. Поменутим радовима претходе рендгенска радиографија, специјална фотографска снимања и различите анализе – каже за Nova.rs Тијана Станковић-Пештерац, директорка Музеја Војводине.
Та специјална фотографска снимања, како објашњава за наш сајт директорка ове музејске институције, подразумевају видљиву рефлектовану фотографију, инфрацрвену и ултраљубичасту флуоресцентну фотографију.
– Анализе се изводе у Лабораторији за испитивање материјала Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду и односе се на испитивање материјала слике – рендгенску флуоресцентну спектометрију (XРФ), инфрацрвену спектроскопију, као и електронску микроскопију. Сам процес конзервације обухвата превентивну консолидацију слике, заштиту јапанском хартијом, дубинско и површинско чишћење платна, пломбирање оштећења, завршно лакирање и напињање на рам.
Чувени сликар Влахо Буковац, који је рођен 1855. а преминуо 1922, ово дело насликао је 1901. године по наруџби Петра Николића, угледног српског трговца из Загреба, а на основу познате литографије Јозефа А. Бауера (1820-1905). Оно представља, по речима директорке, визуелно сведочанство о једном од кључних историјских догађаја везаним за Србе у Аустроугарској монархији.
– Слика Влаха Буковца „Благовештенски сабор“ у Сремским Карловцима 1861, украдена је из комплекса Дворца породице Дунђерски у Челареву 1993. године, депанданса Музеја Војводине. Након готово три деценије, захваљујући заједничком деловању Службе за борбу против организованог криминала МУП, Тужилаштва за организовани криминал, Јавног тужилаштва II кантона Цирих, Министарства културе, Покрајинске владе, ПУ Нови Сад и Музеја Војводине, слика је коначно враћена Музеју 16. августа 2022. године. Са 82 портрета учесника Благовештенског сабора својом историјском аутентичношћу, уметничким вредностима и музеолошким значењима, „Благовештенски сабор“ у Сремским Карловцима 1861. Влаха Буковца представља културно благо од непроцењивог значаја за српски народ – оцењује Тијана Станковић-Пештерац и најављује да је отварање изложбе планирано за 10. мај у Музеју Војводине.
