Тренерски пут садашњег првог стручњака НК „Вутекс Слога“ из Вуковара, Ђорђа Бојића је кренуо још пре деценију и по. Веома снажан утицај да у то време заврши играчку, а започне тренерску каријеру, имао је познати тренер, оснивач и власник новосадског „Ајакса“ Светозар Чича.
Бојић има само 42 године, а већ иза себе поседује завидан тренерски стаж.
– Студирајући ДИФ у Новом Саду на одсеку за фудбал, имао сам ту срећу да упознам Чичу. Довео ме у клуб, дао ми прилику да учим и радим и на томе сам му захвалан. Време проведено у „Ајаксу“ за мене је Сорбона и Оксфорд. Иначе, стадион у Гајдобри ми је практично преко пута куће, тако да је то на неки начин одредило животно опредељење. Почетак моје тренерске каријере је био везан углавном за рад са млађим категоријама на подручју Новог Сада и околине. У ОФК „Југовић“ из Каћа сам провео прелепе непуне три године, а отишао саму каћки клуб на позив Милана Трнинића. Након тога је уследио позив Драгана Ивановића из „ЧСК Пиваре“ где сам водио кадете и омладинце. Тада је то било веома добро осмишљено. Имао сам добру клупску логистику и велику подршку Ивановића, као и изузетну сарадњу са Браниславом Ловреом. Тренирали смо у Новом Саду и брзо се пласирали у Квалитетну лигу Војводине. Повратак у ОФК „Бачку“, моју прву фудбалску љубав, је за мене био више од посла. Тамо сам направио прве фудбалске кораке код чувеног Ђорђа Марића, чика Марета. Оберучке сам прихватио позив и имао огроман мотив.
Бојић је тада у бачкопаланачкој ОФК „Бачкој“ радио у омладинској школи и био задужен за омладинце којих је у том тренутку било само седам.
– Први пут у историји омладинске школе ОФК „Бачке“ довели смо талентоване играче из Аранђеловца, Суботице, Оџака, строго водећи рачуна да се не запоставе и фудналери из наше средине и да се развијају правилно. Неки од њих су потписали и професионалне уговоре са клубом.
Први самостални тренерски рад Бојић је имао у „Херцеговцу“ из Гајдобре са свега 31 годином живота.
– Ту сам имао велику подршку људи из управе клуба и на томе им се захваљујем. Радио сам још у „Кабелу“ и „Црвеној звезди“ из Новог Сада, као и у „Новом Саду“ и „Будућности“ из Парага.
Након тога, уследио је позив из Хрватске да води „Вутекс Слогу“ из Вуковара, члана Треће хрватске лиге – Исток.
– То је био велики изазов за мене и жеља за аформацијом је пресудила. На сву срећу, успешно за сада. Клупска инфраструктура у Вуковару је на високом нивоу, као и сам квалитет фудбала. Постоји пет група у Трећој хрватској лиги, Север, Југ, Исток, Запад и Центар. Великим успехом сматрам освајање пехара победника „Купа града Вуковара“, што нас је довело у шеснаестину финала КупаХрватске. Ту смо угостили прволигаша „Истру“ из Пуле где је моја екипа пружила снажан отпор Пуљанима. Иначе, нападач моје екипе Михаило Марић је био најбољи стрелац у комплетној Трећој хрватској лиги. Ову полусезону смо окончали на трећем месту, што представља највећи успех од када се клуб такмичи у овом рангу.
Ђорђе Бојић тренутно поседује УЕФА А тренерску лиценцу, а када се створе могућности, амбиције су му и да положи за УЕФА профи лиценцу.
– За сада су ми планови везани за „Вутекс Слогу“, где имам важећи уговор до краја ове сезоне, а онда ћемо на лето видети, закључује Бојић.
