Куп Радивоја Кораћа има посебан значај за све љубитеље кошарке у Србији, а ове сезоне се чини да је улог никад већи.
„Вечити“ ривали Црвена звезда и Партизан су се претплатили на трофеје, али не стижу у Ниш у најбољем расположењу. Победе над Задром, односно Игокеом могу значити ињекцију самопоуздања за изабранике Јаниса Сферопулоса и Жељка Обрадовића који су доживели неколико болних разочарења, што у Евролиги, тако и у регионалном такмичењу.
Међутим, Куп и јесте једно од најзанимљивијих такмичења управо због тога што на велику кошаркашку сцену долазе нова имена жељна доказивања.
Црвена звезда има низ од три узастопна трофеја и рекордер је са 9, док је Партизан освојио 8, од када је такмичење 2003. пременовано у Куп Радивоја Кораћа.
„Вечити дерби“ је могућ тек у финалу, а осим престижа, овај трофеј београдским ривалима доноси много. Иако је Црвена звезда готово изгубила шансе за пласман плеј-ин Евролиге, освајање Купа би подигло расположење у тиму и умногоме одредило наставак сезоне.
Партизан такође пролази кроз велику кризу, а светло на крају тунела након пет од шест пораза може бити управо “Жућкова левица”.
Два дебитанта у Нишу
Поред Партизана и Црвене звезде, ту су абалигаши Мега, ФМП и Борац, док су своје место на завршном турниру нашли Војводина, Чачак 94 и Херцеговац из Гајдобре.
Војводина је карту за Ниш обезбедила као првопласирана у КЛС, док су остала два тима преко другостепеног Купа успела да се домогну престижног такмичења.
Партизан ће у четвртфиналу играти против сензације из малог места надомак Бачке Паланке које је прославио најбољи баскеташ света Страхиња Стојачић.
Последњи клуб за који је играо двоструки МВП је управо Гајдобра.
– Гајдобра је чисто зато што волим када видим човека који воли кошарку и који жели да уложи у кошарку искључиво из љубави, без икаквих интереса. То ради Стојан, даје срце за клуб и покушава да направи лепу причу и због тога сам ушао да помогнем колико могу. Здрава средина за игру, што се тиче клуба као клуба и што се тиче публике. Играо сам у доста клубова, али никада нисам играо у тако неком месту где људима значи кошарка. Задовољство је играти за Гајдобру. Таквих тимова треба да има више у Србији – рекао је једном приликом Стојачић у изјави за Спутник.
Занимљиво је да овај тим има дугу традицију, а група младих ентузијаста је основала клуб давне 1978. године у локалној библиотеци.
Клуб је убрзо изборио пласман у Другу војвођанску лигу, а потом и у Прву Б лигу Југославије. Нажалост, због финансијских потешкоћа почетком овог века, клуб се гаси и престаје да постоји.
После равно 40 година од оснивања и 17 година од гашења, клуб је поново основан 2018. године. Целу причу покренуо је Стојан Дангубић који је постављен за председника клуба, док је за тренера изабран Радомир Кисић.
– Љубав пре свега према Гајдобри, а онда и према кошарци ме је навела да након 18 година од гашења клуба поново покренем причу о оснивању КК Херцеговац. И сам сам некада био играч клуба, одрастао сам уз њега и то је нека посебна врста љубави према том клубу која ми је усађена од дечачких дана. Када је клуб поново кренуо са радом 2018. године за првог тренера постављен је Радомир Кисић који је и мени био тренер док сам играо у Херцеговцу.
– Од реоснивања клуба у раду ми помаже Милош Пудар, чији је покојни отац Радивоје оснивач клуба. Од сезоне 2023/24. раду у клубу се прикључио Марко Пецељ, бивши истакнути судија, иначе такође наш човек из Гајдобре. Што се резултата тиче, могу да будем веома задовољан до сада учињеим. У претходној сезони мало нам је недостајало да уђемо у КЛС, док смо ове сезоне остварили фантастичан успех, највећи у историји клуба, пласман на Куп Радивоја Кораћа где нас очекује меч са евролигашем, београдским Партизаном. Такође сам поносан на чињеницу да у тако малом месту као што је Гајдобра имамо око 60 деце у млађим категоријама клуба – рекао је Дангубић.
Други дебитант у такмичењу је Чачак 94 и биће то први пут у историји да ће на Купу заиграти два клуба из града са Мораве.
Овој здравој и амбициозној спортској причи се прошле године прикључио некадашњи тренер Борца, а сада помоћник у стручном штабу Светислава Пешића, Марко Мариновић.
Како је Чачак град кошарке, 1994. се родила идеја да се оснује још један кошаркашки клуб који ће дечацима пружити шансу да се надмећу са вршњацима.
Било је тешких времена, али од 2003. године клуб почиње да расте и да се пробија ка највишим ранговима.
Током 2016. године, клуб је преузела нова и веома амбициозна управа на челу са Миланом Поповићем и клуб се враћа на стазе успеха.
У сезони 2017/2018 клуб је заузео прво место у другој српској лиги и самим тим обезбедио историјски улазак и виши ранг – Прву Српску лигу! У првој сезони у том рангу такмичења, клуб завршава на осмом месту. Да би већ друге сезоне завршио на феноменалном другом месту, али им је виши пласман измакао.
У сезони 2020/2021 клуб је остварио историјски успех и ушао у виши ранг тј. у Другу лигу Србије. Потом је 2022. године Чачак 94 стигао до дуго чеканог циља, пласмана у КЛС где се и задржао.
Након тога је стигао и пласман у Куп Радивоја Кораћа, где ће у четвртфиналу играти градски дерби против Борца. Оно што из клуба воле да истакну је да је велики број њихових играча који су прошли кроз клуб успео да стекне и универзитетску диплому.
Потенцијална изненађења
Тешко је рећи да би било који од тимова могао да направи сензацију, а током историје након 2003. године, то се десило само четири пута.
ФМП је славио 2003, 2005. и 2007, да би 2016. године на сцену ступила Мега на челу са Дејаном Милојевићем.
Знали су вечити да испадају и у четвртфиналу, то се десило црвено-белима 2010. године када их је поново надиграо тим уз Железника.
Парови четвртфинала: Победник меча Борац – Чачак 94 иде на бољег из сусрета Црвена Звезда – ФМП. У другом делу костура копља ће укрстити Партизан и Херцеговац из Гајдобре, као и Мега и Војводина.
МВП
Лука Митровић, Данило Анђушић и Огњен Јарамаз су по једном освајали МВП признање на Купу Радивоја Кораћа, док је Бранко Лазић неприкосновен по броју наступа.
Што се тиче тренера, црногорски стручњак Дејан Радоњић је најтрофејнији тренер са 5 пехара, прати га Вујошевић са 3 и Тринкијери са 2.
Странци
Јанис Сферопулос и Жељко Обрадовић су морали да се одлуче за 4 странца која ће заиграти у Нишу, а ситуација није била баш тако једноставна.
За црвено-беле ће играти Адам Ханга, Рокас Гедраитис, Јаго дос Сантос и Џоел Боломбој, а ван тима су остали остали Гилеспи, Тоби, Смарт и новајлија Томпкинс који још увек није дебитовао.
Обрадовић је отписао Кабокла, Понитку и Смита, док ће играти Џејмс Нанели, Зек Ледеј, Френк Камински и Пи Џеј Доужер. Кевин Пантер се не убраја у странце пошто има пасош наше земље.
Подсећање на историју Купа
Такмичење у националном Купу игра се од 1959. године, када је на финалном турниру у Београду трофеј освојила КК Љубљана. Куп није игран 1961. године, као и у периоду од 1963. до 1968. Најуспешнија екипа у овом такмичењу, у периоду од 1959-1991, била је загребачка Цибона, која је освојила 8 трофеја, следи Југопластика са 5, Црвена звезда са 3, Партизан, Босна и Београд са 2 док су по један трофеј освојили Љубљана, Задар, Раднички (Београд) и ИМТ (Београд).
У периоду од 1992 – 2006 најуспешнији је био Партизан, са 6 трофеја, а следе ФМП Железник и Будућност са 3, Црвена звезда са 2 и ОКК Београд са 1 трофејом.
Од 2007. до 2023. су виђене сензације у режији ФМП Железника и Меге.
Од сезоне 2002/2003. такмичење у националном Купу носи име Радивоја Кораћа, а од 2013. године победник националног Купа добија реплику оригиналног трофеја Купа Радивоја Кораћа који се од 1972. до 2002. додељивао победнику међународног такмичења. Тиме је реализована идеја Кошаркашког савеза Србије коју су подржали челници Фиба Европа да „Жућкова левица“ настави свој живот кроз српски Куп.
