Од гашења, до поновног успостављања и врха српске кошарке. Од нуле, до завршнице Купа Радивоја Кораћа, прве титуле и окршаја са Партизаном. Кошаркашка сензација, чудо, продукт квалитетног рада и система, плана и организације. “Српска Сорбона”.
Овако почиње текст Basketball Sphere у којој је представљен Кошаркашки клуб „Херцеговац“, овогодишњи учесник завршнице Купа Радивоја Кораћа.
Херцеговац из Гајдобре остварио је историјски успех. Победом над КЛС-лигашем ОКК Београдом наговестио је да би могао да се нада Нишу, након чега је предајом Младости из Смедеревске Паланке обезбедио пласман у финале другог степена Купа Радивоја Кораћа, а самим тим и завршни турнир.
Прича Гајдобрана имала је велики одјек, а како и не би? Село у Бачкој, које броји око 2.500-3.000 становника нашло се на жребу са најквалитетнијим екипама Србије, које ће се од 14-17. фебруара борити за “Жућкову левицу”. И као да то није било довољно, вољом жреба одлучено је да ће у четвртфиналу Херцеговац одмерити снаге ни мање, ни више, него са екипом Жељка Обрадовића. Еуфорија је била потпуна.
Светски рекордери
Да је 15. фебруар и окршај са Партизаном одавно уоквирен у календарима свих Гајдобрана, за Basketball Sphere говорио је председник клуба Стојан Дангубић, па се увидом у његово излагање назире и одговор на оно чувено питање – „Шта је било у Гајдобри?“.
„Фантастичан резултат да поред четири клуба из Београда, два из Чачка и једног из Новог Сада, осми учесник завршнице Купа Радивоја Кораћа буде из мале Гајдобре, која је позната по спорту. Изнедрила је близу 50 репрезентативаца у разним спортовима, називају је и ‘српском Сорбоном’, због 45 доктора наука и ту смо можда и светски рекордери. Гајдобранима је у генима да се труде и боре да буду најбољи.
За овакав успех у спорту најзаслужнији су стручни штаб и играчи, који су ове године направили врхунски резултат у Купу, где смо победили два КЛС-лигаша – ОКК Београд, клуб са великом традицијом и Чачак 94, након чега смо освојили трофеј другог степена Купа. Гајдобра већ три године игра Другу лигу. Прошле сезоне смо били трећи, ове делимо треће и четврто место и боримо се за прва два места, да покушамо да изборимо промоцију у КЛС“, описао је Дангубић.
Велика кошаркашка традиција
Фотографија кошаркаша Херцеговца из 1981. године Фото: Приватна архива
Први човек Херцеговца потом се дотакао и тога како је једно мало место уопште дошло у позицију да се бори за завршни турнир Купа Радивоја Кораћа и већ неколико сезона игра веома битну улогу у другом рангу домаће кошарке.
„Гајдобра има кошаркашку традицију, још од оснивања 1978. године. Сигурно 10 година клуб је играо републички ранг такмичења у старој Југославији, када сам и ја био део тима. И тада смо се такмичили са војвођанским клубовима – Јединством из Вршца (некадашњи Хемофарм), Спартаком из Суботице, НАП-ом из Новог Сада, Радничким из Новог Сада, зрењанинским Пролетером…
Све су то велики градови у односу на Гајдобру, али смо се успешно такмичили са њима и ‘92/3 смо чак успели да уђемо у Прву Б лигу. Највећи успех за сада је пласман у Прву Б лигу Југославије, коју су чинили Србија и Црна Гора. Сећам се да смо тада ишли авионом на три гостовања – у Бар, Херцег Нови и Подгорицу.“
На погон светских првака
Било је и тешких момената, као што је гашење клуба, које је уследило, да би се деценију и по након тога пронашло решење и стекли услови да Херцеговац поново кошаркашки продише. У томе су улогу имали и сада већ реномирани баскеташи светског нивоа.
„Првих 25 година смо играли у Бачкој Паланци и нисмо имали своју дворану. Оно што нас је држало, то је да је у периоду док сам ја играо свих 15 играча било пореклом из Гајдобре. Успевали су да одржавају клуб. Херцеговац је без финансирања ‘Синтелона’ и задруге престао да постоји 2002. године.
Изградњом хале у Гајдобри 2018. године, преузео сам клуб и моја фирма ‘Алигн Цонел’ је стала иза финансирања и кренули смо од нуле и пете лиге. У клуб је дошао познати тренер из Гајдобре Радомир Кисић и са њим смо прескочили три ранга такмичења и ушли у Другу лигу. Ту смо имали лепу сарадњу са светским првацима у баскету ‘три на три’, Стефаном и Страхињом Стојачићем и Марком Бранковићем, који су нам играма помогли да изборимо место у Другој лиги, у којој се успешно такмичимо три године“, навео је Дангубић.
„Прижељкивали Партизан“
Сада Гајдобране очекује оно што до пре неколико година нису могли ни да замисле.
„Спектакл за нас. Када смо путовали у Београд на жреб, тихо смо разговарали кога бисмо волели. Било је процена да би можда било боље да извучемо Борац Чачак или Мегу, па да они одиграју баш лоше, а ми са 150 одсто и можда имамо шансе (смех). Некако, сви смо прижељкивали Партизан. Сигурни смо да ће ту утакмицу памтити у Гајдобри 100 година.
Баш у периоду кад га води Жељко Обрадовић, наш најтрофејнији тренер свих времена и најбољи европски и светски тренер, када је Партизан после 10 година узео титулу у АБА лиги, када годишње тај клуб гледа преко 600 хиљада људи и сваке друге недеље се пуни дворана са око 20 хиљада гледалаца…“
Није могло да прође незапажено…
„Бићемо део тог спектакла у Нишу пред шест хиљада људи и све то је дочекано са еуфоријом код нас. Три-четири аутобуса се организују, попуњавају се спискови, траже улазнице. Људи ишчекују утакмицу и то је награда за сав труд ових 45 година, колико клуб постоји. Схватамо то као велику привилегију“, закључио је први човек Херцеговца.
„Још нисмо свесни шта смо урадили“
Главнокомандујући поред паркета, перспективни, 32-годишњи тренер Александар Комненић, сео је на клупу Херцеговца крајем октобра и дириговао екипом, која је срушила два КЛС-лигаша и тренутно се налази близу врха Друге лиге Србије, вребајући шансу за улазак у највиши ранг.
Све то није случајно, што доказује и то што је Комненић у кошаркашким круговима препознат као неко ко је предан усавршавању. Један период прошле године провео је код Душана Алимпијевића у Бурси, да би на лето био део тренерског евролигашког семинара у Анталији и присуствовао предавањима Жељка Обрадовића, Иоанниса Сфаиропоулоса, Пабла Ласа, Сергија Сцариола…
„Систем такмичења квалификација за Куп Радивоја Кораћа је сјајан, јер даје шансу малим клубовима да изађу на велику сцену. После победе над ОКК Београдом почели смо да се надамо да можемо да се меримо са највећима и као круна свега тога дошла је победа против Чачка 94 и освајање другог степена Купа Радивоја Кораћа, као награда за труд.
Живимо и даље свој сан, што се тиче одласка у Ниш. Као шлаг на торту, извукли смо Партизан, једну од најбољих европских екипа, са најтрофејнијим тренером. Сви ћемо уживати у тој утакмици. Почиње да влада еуфорија, али још увек нисмо свесни шта смо направили. Тек ћемо одласком у Ниш, када почне утакмица, бити свесни шта смо урадили”, навео је Комненић за Баскетбалл Спхере.
„Памтићемо Партизан цео живот“
Млади стратег затим је приближио структуру свог тима, који ће изаћи на окршај против „парног ваљка“.
„Екипа је састављена од момака који су играли виши ниво такмичења, као што је АБА 2 лига и КЛС. То је спој младости и искуства са Милошем Димићем и Николом Гаћешом и млађима попут Богдана Тејића и Марка Брекића, момака 2001. годиште. Показали смо чврстину и заједништво. Неке утакмице смо губили у последњим секундама, али смо остали чврсто на земљи, вратили се и поново правили неке резултате, као што је победа против Чачка 94 или ОКК Београда.“
Наредног четвртка, Комненић ће имати прилику да се ближе упозна са ликом и делом освајача девет евролигашких титула, у тренерском окршају у којем ће се борити за пласман међу четири најбоље екипе на турниру. То за њега, како је рекао, има посебну тежину.
„Велика част и привилегија биће да се уопште нађемо на истој утакмици, да се рукујемо и онда да покушам да своју екипу мерим са таквим ривалом, колико је то могуће. Надам се да ћемо представити клуб у најбољем светлу и да ћемо утакмицу памтити за цео живот“, поручио је Комненић.
Четвртфинални дуел између Партизана и Херцеговца на програму је у четвртак, 15. фебруара, од 21 час.
