Најбољи тенисер света Новак Ђоковић дао је детаљан и опширан интервју у емисији „60 minutes“, а „Спорт клуб“ интервју преноси у целости.
Дотакао се Ђоковић своје менталне снаге, меча са Федерером у финалу Вимблдона 2019, вакцинације, Карлоса Алкараза и многих других ствари… Уживајте.
Побеђујете добре играче који су по годинама ближи вашој деци него вама. Колико то задовољство буди у вама?
Не знам да ли звучи добро, да будем искрем, ха-ха. Али да, мислим да су ми додатна мотивација млади момци који су гладни успеха и инспирисани да одиграју најбоље што могу баш против мене. На неки начин су пробудили звер у мени.
Када вежбате на тренингу, колике мете гађате?
Оволицне. Као новчић. Понекад толике.
Озбиљни сте?
Озбиљан сам. Некада покушавам да погодим оволику, некада другачију мету. Зависи од момента у мечу, од тога с ким играм, која је тактика.
Иако нема физичког контакта, могу се у тенису тражити слабости код противника…
Има много контакта очима. Када мењамо стране и седимо на паузама, увек је ту велики екран који показује противника како пије воду. И онда ја гледам. Како пије воду? Да ли се зноју више него иначе? Да ли дише…
Вау. Све то упијате током меча?
Управо тако. Да ли дише дубоко или плитко. Затим гледам како комуницира са својим тимом. Постоје различити елементи који су на делу и који утичу на игру.
„Не допада ми се у спорту оно ‘само мисли позитивно’…“
Могу ли да вам кажем шта је најтеже када вас покривам као новинар? Људи обично разумеју велике мишиће, брзину, елегантност итф. Менталну снагу, за коју мислим да је ваш велики дар, много је теже артикулисати. Можете ли да ми помогнете да објасним…
Морао бих да вас исправим сада… То није дар, то је нешто на чему се ради.
Тренирате менталну снагу исто као сервис или форхенд…
Апсолутно.
Како?
Постоје различите технике. Свесно дисање јесте један велики део, поготово у моментима када сам под притиском.
Мислим да многи људи мисле: ’Ох, у овом тренутку је Новак толико усредсређен’. Кажете нам да је све то део процеса?
Ох, можда делује као да сам миран и усредсређен, али верујте ми, у мени се одвија олуја. Највећа битка увек је унутра, зар не?
Одведите нас тамо…
Знате, имамо своје сумње и страхове. Осећам то у сваком мечу. Не волим тај ментални склоп који видим у многим спортовима. У стилу „Само мисли позитивно. Буди оптимистичан. Нема места за сумњу и страх’. То је немогуће.
Не слажете се са тиме?
Људска смо бића. Разлика између великих шампиона и оних који се муче да дођу на највиши ниво јесте способност да не остану превише дуго у таквим емоцијама. За мене то траје релативно кратко. Када се деси, одмах то прихватим. Можда експлодирам, можда вичем на терену, шта год да се догоди, али у стању сам да се вратим и ресетујем.
Неких дана победите тако што сте једноставно бољи играч, прецизнији и јачи. Других дана сте бољи ментално.
То се десило у финалу Вимблдона 2019. године, тај маратонски, епски меч са Роџером.
Имао је две меч лопте на свој сервис…
Сећам се тога веома добро, ха-ха. Победио сам са 13:12 у петом сету. Све своје сетове добио сам у тај брејковима. Ако се погледа целокупна статистика, био је знатно бољи играч у сваком аспекту, али ја сам победио. То заправо илуструје да се меч и даље може добити ако успеш да у оним најважмнијим моментима одиграш на свом врхунцу.
„Био сам застрашен Надалом у свлачионици“
На почетку каријере, констатује новинар, Ђоковић није могао да пробије баријеру Федерера и Надала – сада признаје, био је застрашен њима пред велике мечеве…
Играм са Надалом на Ролан Гаросу, ормарићи су нам један до другог, толико смо близу. Покушавамо један другом да дамо простора, али свлачионица није тако велика. Знате како Надал изводи скокове пре изласка на терен – у свлачионици ради спринтове поред ривала. Чак могу да чујем и коју музику слуша у слушаицама. Све то ме нервира.
Дакле, меч је почео још пре него што сте ударили прву лопту?
Апсолутно. У раној фази каријере, нисам схватао колико је то заправо део сценарија. Био бих застрашен, али то ме је мотивисало да и ја покажем да сам спреман за битку.
Говорио је Ђоковић и о томе како је имати публику против себе у великим мечевима…
Притисак и стрес су много већи када публика навија против вас. У већем делу моје каријере је било тако, али научио сам да будем најбољи у непријатељској атмосфери. Људи мисле да је за мене заправо боље ако публика не навија за мене, јер то тениски извлачи најбоље из мене. И то се дешавало, али с друге стране, више уживам када имам фину подршку публике.
Ваш тенис је толико прецизан, како се борите са грешкама и са моментима када вас емоције савладају и ломите рекете?
Поломио сам несумњиво доста рекета током каријере и нисам поносан на то. Стидим се себе када то радим, али истовремено прихватам себе као људско биће са манама.
„Проглашен сам првим зликовцем света“
Колико је на вас утицала контроверза у вези са депортацијом из Аустралије 2022?
Много. Суштински сам проглашен за првог зликовца света… Наравно да сам осетио то. Осетио сам да је цео свет против мене. Имао сам то искуство на терену, где публика не навија за мене, али такво искуство нисам имао никада у животу.
Да ли сте можда погрешно проценили аустралијску јавност и то каква ће реакција бити?
На који начин сам погрешно проценио?
Они не воле изузетке, као култура су имали јака осећања у вези са вакцинацијом.
Али поента је у томе да није на мени било да било шта процењујем. Добио сам изузеће, добио сам дозволу да уђем у земљу. И онда је све ескалирало до највишег нивоа глобално.
Исправите ме ако грешим. Ви нисте били против вакцине, само је нисте желели за себе.
Управо тако. Људи су покушали да ме представе као антиваксера. Нисам антиваксер, нисам ни проваксер. Ја сам за слободу избора.
У тенису, у којем важи правило „једеш оно што убијеш“, необично је да говорио о томе како помажете онима који желе да узму храну са вашег стола…
Па, ја већ имам много, знате? Имам много више него што ми је потребно, али жене и мушкарци који су око 200. места на свету и ниже се много муче. Не могу да приуште тренера, путовања, прескачу турнире… Многи суперталентовани играчи напуштају тенис, а могли су можда да дођу до великих висина.
„Немам политичке аспирације“
Прилично је очигледно да ћете бити вођа ове земље (Србије) једном. Какав ћете лидер бити?
Како то знате? Тврдите овде неке ствари којих ни ја нисам свестан.
Видим колико сте популарни овде. Имали бисте лакши посао да победите на гласању него да освојите Аустралијан опен који сте освајали десет пута…
Допада ми се како формулишете ово питање. Немам никакве политичке аспирације у овом тренутку, мислим да то није био свет у којем бих се ја снашао и био онај прави. Али мислим да се моја популарност у земљи и региону може искористити за неке друге ствари, да тако допринесем животу и друштву.
„Алкараз ме натерао да гурам јаче“
Мислио је Новак на фондацију коју води његова супруга Јелена, и која је реновирала или саградила 50 обданишта у Србији. Чињеница да су ваша деца Стефан (9) и Тара (6) довољно стара не само да вас гледају, већ и да разумеју шта је то што тата ради на терену – да ли је то разлог да наставите да играте?
Јесте. Заправо сам пре неколико година имао сан да ме ћерка и син гледају како освајам Вимблдон. То се десило неколико пута, имао сам среће у том смислу.
Можда оно што највише продужава каријеру јесте нови ривал – Карлос Алкараз.
Он је најкомплетнији играч којег сам видео у дуго времена. Вимблдонски пораз ме је толико разбеснео да сам онда морао да освојим све у Америци, ха-ха. То ривалство је велика прилика да гурам јаче него икада раније.
