Минулих дана се води прави мали „медијски рат“ између садашњег и доскорашњег секретара Рукометног савеза Војводине. Обојица актера су житељи општине Бачка Паланка.
Разговор са генералним секретаром Рукометног савеза Војводине Рајком Продановићем за Дневник који је објављен 24.10.2022. године, под насловом „Суспензија разбудила клубове“, изазвала је реаговање претходника на тој функцији, Слободана Вишекруне.
Том приликом Продановић је изнео да је Вишекруна у своју корист, супротно одредбама Статута, закључио уговор о раду на неодређено време, при чему је уговорио и обавезу да му Савез исплати шест месечних зарада у случају да не буде поново изабран и додатну обавезу исплате накнаде у висини још шест месечних зарада услед престанка радног односа, што је скоро два милиона динара.
Навео је и да је за време трајања његовог мандата наплаћивао путне трошкове на релацији Бачка Паланка – Нови Сад, иако је општепознато у рукометној јавности да је Слободан Вишекруна фактички живео у Новом Саду. Тако је РСВ у том периоду скоро три милона динара усмерио на путне трошкове, уместо да је то било уложено у развој рукомета на територији АП Војводине.
Реакција Вишекруне, уследила је већ 27.10.2022. године и била је жестока. Он је у чланку Дневника насловљеним Вишекрунa: Неспособност у РСВ крију прозивком претходног руководства између осталог изразио велико незадовољство радом новог секретара јер је Такмичарска комисија Рукометног савеза Војводине (РСВ) суспендовала Лигу млађих категорија.
„За разлику од мене, који сам напустио стални посао да бих дошао у РСВ, Продановићу је то било ухлебљење, јер је био без посла, ангажмана и школе у вакууму до 40. године и стицања права на национално признање. То признање је заслужио сребром 2012. године у Београду, кад су му те услове обезбедили и савезе водили баш они које у срамотном интервјуу напада.
Он и не зна да му је посао да он обезбеди услове да неки нови клинци освоје медаље, а не да им то онемогућава или отежава. Носиоци игре садашњих репрезентација Србије су баш они који су изашли из тих лига млађих категорија које он у тексту оцрњује као ’нестручне’, чиме пљује сваки клуб, тренере и саме играче.
Колико је то смешно види се, јер наводи податке о пријавама на курсеве за тренере као решење ситуације, иако баш Закон о спорту прописује да то нису квалификације са којима се може дозволити рад са децом“ – између осталог, навео је Вишекруна.
Убрзо је (30.10.) уследио Продановићев одговор у тексту Дневника насловљен са ПРОДАНОВИЋ ОДГОВОРИО ВИШЕКРУНИ Реизбор или „милионски одступ“
Продановићево саопштење преносимо у целости:
„Није ми намера да се бавим ликом и делом Слободана Вишекруне, али истине ради, рукометну јавност желим да обавестим да се дотични у свом ‘деманту’ под претенциозним насловом ‘Неспособност у РСВ крију прозивком претходног руководства’, служи неистинама, манипулацијама и заменом теза. Слободан Вишекруна није дао одговор на основна питања, да ли је наплаћивао путне трошкове на релацији Бачка Паланка – Нови Сад, као и све друге трошкове од Бачке Паланке и том приликом из буџета РСВ наплатио око три милиона динара. Колико је морално да човек наплаћује путне трошкове, а да му истовремено ти трошкови не припадају чиме отежава ионако тешку финансијску ситуацију у РСВ, као и рукомету уопште. У одговору који је дао, ниједном речју није демантовао и оспорио ову чињеницу.
“Што се тиче његовог радног односа, у деманту наводи да је морао да направи такав уговор по коме ће му се у случају да не буде реизабран за генералног секретара исплатити накнада у висини шест месечних зарада, као и уколико му престане радни однос, такође исплатити накнада у висини од шест месечних зарада. Као неко ко је ту у служби рукомета и коме је рукомет изнад свих личних интереса, Вишекруна је морао заштиту од престанка радног односа да тражи од претходног послодавца, односно да се по престанку мандата и уколико не буде реизабран на место генералног секретара, врати на претходно радно место, а све у складу са Законом о раду.
“Неморално је да није искористио могућност да свој радни статус, после истека мандата, реши у претходној организацији, него да оптерети буџет савеза за око два милиона динара. Поставља се питање колико би РСВ имао запослених да су сви генерални секретари закључивали уговор о раду као Слободан Вишекруна, и да ли је РСВ дужан да решава њихову егзистенцију након истека мандата. Неко ко на првом месту гледа интерес рукомета и коме је рукомет изнад свега, не користи прилику да закључи један овако штетан уговор по РСВ.
“На све неистине из Вишекруниног ‘деманта’ се нећу освртати и одговарати, и овим ћу завршити било какву даљу конверзацију са дотичним. На крају бих само искористио прилику да се у своје лично име, као и верујем у име свих мојих бивших репрезентативних саиграча, ‘захвалим’ Слободану Вишекруни што нам је омогућио да освојимо сребрну европску медаљу.
“Рајко Продановић је цео свој живот посветио рукомету и увек ће бити ту само за интерес рукомета, како пре доласка на место генералног секретара РСВ, тако и после”, стоји у саопштењу које је потписао Рајко Продановић.
Напослетку, у среду (02.11.) у Дневнику је освануло и ново саопштење Слободана Вишекруне које је насловљено Вишекруна: Продановић о мени уместо о својим грешкама
Одговор Слободана Вишекруне Дневник је донео уз редакцијску обраду, без мењања његове суштине.
„Уместо да захвали новинарима Дневника што су му омогућили да брани неодбрањиво поводом суспензије малих лига, генерални секретар РСВ Рајко Продановић се бави мојим ликом и делом. Уместо да одговори на питања о лошим оценама државних органа о изборима у РСВ, његовом избору или о случају 80 плус голова, он поново о мени.
„Дневнику и њему захваљујем што ми тако дају прилику да укажем на начин рада у РСВ, с обзиром на то да таква прилика нигде друго не постоји. Он мени није захвалио што сам по повратку из иностранства подржао његов ангажман у РК Војводина и иницирао оснивање рукометног клуба у Гајдобри, који му је послужио и за ангажман и за кандидовање. Он не разуме да се генерални секретар бира из реда спортских радника са одговарајућим квалификацијама и искуством а не из реда социјалног програма ’Прва шанса’. Није овде ни место ни простор да му сад објашњавам шта у ствари ради генерални секретар. Међутим, требало би да зна да мора много да ради, а не да се бави претходником.
„У новом тексту, ком сам опет тема ја а не рукомет, каже да ми у име свих сребрених као захваљује што сам им ја омогућио освојање медаље, иако то нигде није писало. Значи не разликује ни шта је освајање а шта организација и стварање услова за то. Што је апсурд јер сад треба да се бави баш стварањем услова и организацијом. Такође, нема право да говори у туђе име још никад то није урадио када су многи у рукомету ту медаљу описивали као домаћинску. Ми смо се против таквих борили и медаљу славили а он и други ћутали.
„У 2022. години је лицемерно говорити о животу за рукомет, а увек се играло за плату (и сад ради за плату) а држава ће за то плаћати до краја живота. То могу да кажу играчи и рукометни радници аматерских лига, баш они који су жртве рада РСВ. Моралисање му је тако још проблематичније. Да је у мојим примањима било ишта незаконито давно би било свима познато. Али, то је једна страна, а друга је питање: како је у моје време било за све програме, активности, примања итд, (још сам им оставио милионе на рачуну), а код њега нема? Зато што се тада у РСВ више доносило него односило.”
Ова медијска препуцавања садашњег и доскорашњег секретара РСВ сигурно неће донети добро рукомету у Војводини. Било би далеко боље да се енергија троши на побољшање квалитета рукомета у Војводини и стратегији која би се бавила темом – како код младих пробудити жељу да се баве рукометом, једним од најтрофејнијих спортова у Србији.
