Циљ нам је и да извозимо, а морамо да имамо у виду да постоје компаније које имају потписане уговоре за извоз у Цефта регион, Црну Гору и Босну, каже Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство.
Влада Србије продужила је привремену забрану извоза млека и производа од млека на још месец дана и као што је било и до сада она се не односи на извоз у Северну Македонију и Албанију. Ова мера уведена је почетком септембра у циљу спречавања несташица на тржишту и односи се на више врста млека, као и маслац у амбалажи већој од једног килограма. Мера је после два месеца дала резултате, јер је тржиште у овом тренутку добро снабдевено. Према речима трговаца на полицама има довољно и домаћег и увозног млека. Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије (ПКС), каже за наш лист да је ова мера дала резултате, али да интервенције тог типа нису решење за дужи период.
– Нама је циљ да и да извозимо. Прошла су два месеца од почетка забране и морамо да имамо у виду да постоје компаније које имају потписане уговоре за извоз у Цефта регион, Црну Гору и Босну. Ми смо већ подносили иницијативе према ресорним министарствима да се после одређеног периода у коме је због снабдевености тржишта забрана уведена, размисли о укидању те мере и о проналажењу системских решења – наводи Будимовић. Објашњава да је основ чување производње, а потрошачи морају да плате поскупљење као што га плаћају и за друге производе.
– Реч је о основној животној намирници која је врло захтевна за производњу и бојим се да продужавање интервентних мера неће добро да се одрази на примарну производњу. Ми још производимо довољно за сопствене потребе. У наредном периоду имаћемо састанак са већим млекарама јер се осећају проблеми са снабдевањем сировинама. Наша производња је уситњена, посебно у централној и јужној Србији и разликује се у односу на Војводину где су веће фарме. Суштина је да морамо да чувамо примарну производњу сировине, односно сировог млека – наглашава секретар Удружења за сточарство. Из ПКС-а наводе да годинама упозоравају да је сточарство у кризи, да треба радити на генетици, олакшавању производње сточарима који се баве музним говедарством. Они су повезани и са ратарском производњом, јер морају да се баве и производњом хране, пошто је куповина неисплатива.
– Ако кажемо да је откуп млека 70-75 динара, то је одлична цена, али ни то није довољно. Млечно говедарство је сектор у сточарству који је највише подстицан, а има најлошије резултате. Или није добра мера или се не спроводи добро. Потребно је донети системска решења. Забрана је дала резултате, али да видимо шта ћемо даље, јер производња млека траје 365 дана у години. Ако нам је циљ да одржимо производњу морамо пронаћи системске мере – закључује Будимовић.
Влада Србије је на истој седници изменила и Уредбу о ограничењу цена основних животних намирница у оквиру које је прописана нова максимална цена шећера. Уместо 109,99, шећер сада кошта 114,99 динара. У измењеном члану се наводи да максимална малопродајна цена белог кристал шећера, у свим паковањима, не сме прелазити 114,99 динара по килограму. Произвођачка цена у паковањима од једног, пет и десет килограма, не сме бити већа од 95 динара. Максимална произвођачка цена за сва остала паковања не сме прелазити 104,54 динара по килограму.
Ново поскупљење шећера правда се новим испорукама шећерне репе чија је производња поскупела због виших цена енергената и инпута. И на европском тржишту је дефицит шећера, а цена ове намирнице је на берзама недавно достигла свој десетогодишњи максимум. Како смо већ објавили сви трговци у Европи су подигли цене шећера. Европска унија се суочава и са несташицама и питање је да ли ће у наредним годинама моћи да снабдева тржиште или ће зависити искључиво од увоза. Упоредо са растом цена шећера поскупели су и кондиторски производи када је реч о Србији. Прошле године је код нас засејано мање шећерне репе, јер су ратари били мотивисани да сеју кукуруз и пшеницу због виших цена. Србија има довољне количине шећера за своје потребе.
