Prema rečima poznavaoca, u Šumadiji postoje idealni uslovi za gajenje lešnika – odgovarajuća klima, teren i zemljište. Međutim, i pored toga, Srbija je primorana da troši ogroman novac, oko 9 miliona dolara, za uvoz lešnika iz Turske, jer kod nas nema dovoljno zasađenih površina pod ovom kulturom.
Za hektar pod leskom potrebno je u proseku od 5.000 do 8.000 evra ulaganja. U tu sumu uračunata je nabavka sadnica, kopanje bunara, tamo gde ga nema, i navodnjavanje parcele.
Jedan od iskusnijih proizvođača, Radoslav Ćatić iz Masloševa, kaže da su sve što je Srbija sadila u poslednji desetak-petnaestak godina bile vodeće sorte.
„Pretpostavljam iz ranijih iskustva i potražnje konditorskog lešnika da će otkupljivači tražiti da se sadi pijemontski lešnik, zatim i istarski dugi i okrugli. Međutim, pored ovih, morate da imate i propratne sorte zbog oprašivanja. Moje iskustvo je da se ne ide na stablo da ne bi oduzimali vreme“, piše Kurir.
Peđa Cerović, generalni direktor kompanije „Agriser“, tvrdi da su potrebe za lešnikom velike i da ne postoji mogućnost zasićenja tržišta.
„Nakon pet godina on dolazi u prvi komercijalni rod, koji može da se plasira, a od sedme do devete godine ulazi u puni rod. Tako da je to jedan dugoročni projekat i dugoročna aktivnost, jer je prosečan period eksploatacije lešnika oko 40 godina“.
