Кад нагрну смутна времена
Баш као ова
Једина наша оаза слободе мисли
Је кокотњак.
Понекад се открчи листак мисли
И пробуди се нада,
Заграје кроз суштину старих рана
У потрази за свевишњом истином
Догодиће се прасак
На ушћу две велике реке,
Реке меда и ријеке млијека
Као у причама о обећаној земљи
Коју никад видети нећемо.
Импровизујемо Слаџине дневне заповести
Док тињају
Ситније привилегије ла долче вита.
***
„Једни ће да остану живећи у нади
Други ће отићи са надом
Да ће се једном вратити“,
Коментарише одлив наших мозгова
Ревизор Ветеринарског завода
Лепршава Срда,
Док прелистава књигу угинућа
Белог стада зверова.
Све тумачи Божијом вољом
И тачка.
Даље се не може.
***
Лучењем елитног одреда
Успешно је завршена прва фаза
Селектирањем кокота
За узгој
Првог домаћег бачког пилета.
Елита се разбаршкарила
На сунчаној страни фарме,
Вип привилегије,
Природна вентилација
Слобода кретања на претек,
Дневна светлост.
Нису лошије прошли
Ни остали питомци пилећег батаљона.
Створио се простор
За маневар привилегија,
Кроз пуније хранилице
Бистрију воду,
Више свежине у ваздуху,
Кроз наговештај
Дубинског шенлучења,
Уз турбо тандркање
Вентилаторске симфоније
За пилеће царство.
’’Невероватно. Како се све смирило,
Ове поделе и деобе нам иду од руке.
Ту смо шампиони – закључи Фирга-
Вук сит и све овце на броју.
Тако то некако иде,
До нових деоба“.
Осврну се.
Нико га не слуша.
Никог и нема доли Црног и Наталије,
Док весело лају
Јурећи сопствене хитре сенке,
Око јаворовог дрвета.
Свак се о свом јаду забавио.
***
Напунила се шеста недеља
това пилећег белог стада зверова.
Погашене су сијалице на фарми ’’Код три лепа бела пера’’
Последње припреме
За утовар приводе се крају.
Под Слаџином командом
Прави се безстресна атмосфера,
Да све прође у најбољем реду
Све по пропису и закону.
Папири кажу да се
Проценат угинућа
Повећава нагло,
Ако утовар има фалинке.
Екипа простих радника
Појачана је пензионерима,
Хонорарцима из Вашаришта.
Фирга објашњава
Технику хватања пилади
И трпања у пластичне гајбе
На којима пише „Hot chick“.
Хонорарци блену,
Наћулили уши и прате покрете инструктора,
Дивећи се бистрењу инструкција.
’’У напад јунаци’’,
Захуче Фирга.
Крену утовар.
Пипање у мраку
Пилеће дружине
Лети перје,
Лете гајбе
На којима пише „Hot chick“.
***
У синдикалној, сад већ
Помало скоцканој сали
(још Слобина слика виси на зиду),
Доктор Драган слаже папире
За транспорт пилића
Из Бачке Паланке
До Новог Сада.
Заправо прави пасош.
Сточни.
Академско лице газда Шуце
Прати сваки његов покрет
Са усхићеношћу.
Увек се дивио људима у белом
И њиховим вештинама.
Понекад пожели
Да би све ченџао што има
За вештину,
Звана брига за људе и животиње.
Ал, ето.
Није се дало.
Академски.
***
’’Све је у реду.’’
’’Мора бити докторе, мора.
Све смо урадили по твојим упутствима.’’
’’Да, да … вакцине, крв, нема гамбора, нема грипа’’.
’’Каквог грипа, љето је…’
’’Појавио се. Птичији.’’
’’Далеко било. Опет нека завера. Све пуца
По сиротињи’’.
’’Тако некако, него треба печат и потпис испоручиоца’’.
’’То ће Слаџа. Директор је.’’
’’Заборавих’’.
’’Ја сам инвеститор докторе , а директор је директор,
Нећемо кварити углед наше Слаџе’’, насмејаше се.
Шуцо и хладна ’’лоза ’’ спојише се од среће
Због прве испоруке пилетине.
Доктор натегну чашу
’’малиновог ’’разредјеног сока
Из Слаџине Масне Поњаве.
Наискап.
***
Упалише се светла у кокотњаку,
Блесну празан простор,
Купе се они хитри и жилави
Атлетичари из белог стада зверова.
Купе се и они који не мрдају.
Покуњени и они са ногицама у вис.
Неки већ одавно не дишу.
’’купи све… нареди Фирга…
Мало су стресирани…
До Новог Сада повратит ће се’’.
’’Да ти верујемо шефе… прави си врач’’.
’’Не филозофирај Никола… купи…’’
***
Затандркаше „Манови“ велике кланице.
Копчају се арњеви.
Слаџа журно оде да потписује папире
И печати за сточни пасош.
Тумоле пензионери хонорарци.
Поглед им од живота уморан и стаклен.
Ником више не требају
И свима сметају,
Отвори причу некадашњи командант
Добровољног ватрогасног друштва Дуле.
Бркови на јуриш.
Кад он отчепи није тог јунака мајка родила,
Који би му отео реч.
Још кад задими једну за другом.
’’Паре Фирга, паре… по договору’’.
’’Све по договору. Биће’’.
’’Вечерас, друге нема.’’
’’Биће вечерас, чим газда Шуцо и доктор оду.
Ваљда ће се нешто и попит за први утовар.’’
’’Ред је, ред… и реда мора бити…’’.
Заћарлија после поноћи ветрић на Фарми.
Милина живота је у ишчекивању.
Мирис наднице.
***
Одоше доктор Драган и газда Шуцо.
Са басамка помоћне зграде дрекну Слаџа
’’Исплата, еве вамо…’’
Кренуше хонорарци.
Птичице радоснице.
Пензионерске.
***
Тече теревенка у синдикалној сали.
Из штекова се буде ракије, горки листови,
Крмаче ’’лавова’’ и ’’рогоња’’.
Весела је пензонерска, радничка класа ,
Паланачка.
Грунула су крвна зрнца.
Командант Дуле, некадашњи члан акустичара
„Дуле и Меле“,
Пусти глас.
Срдо моја
Срдо моја море не срди се на ме,
Јер ако се ја насрдим на те
Цијела Босна помирит нас неће
Цијела Босна море и Херцеговина
Ни сва села море око Сарајева
Само могу наша медна уста.
Све утрну.
’’Да је Меле овде са гитаром, све би
Много боље било. Пуније и свечаније.
’’Ударнички, нема шта’’,
Неко рече.
***
Пред свитање
На капији Задруге
Заблица шлепер.
Нов као испод чекића.
’’Стигле Лалине банане и наранџе.
Има ли кандидата за истовар’’,
Упита Фирга.
Кренуше пензионери хонорарци.
Оберучке прихватише Фиргину понуду.
Будући научни радник Вук,
Милоџанки Никола,
Гробар Драган,
Остадоше да се гнезде на сећији
Нешто нису били орни за посао.
Стресирала се младост.
Стресирана младост,
Раскршће,
Или отићи за надом за повратак
Или остати па живети са надом.
На овим просторима
Једино бајке,
Имају срећан крај.
