Мало ко зна да је прву емисију Телевизије Београд 1958. године прва водила глумица Милена Дапчевић, која је тиме постала прва српска и југословенска спикерка, док се још нису појавили ни Душанка Калањ, ни Брана Сурутка, ни Миле Здравковић, пише Глоссy.
На позив редитеља Јована Коњовића дошла је да прочита поздрав Совјетском Савезу, који ће се емитовати у Москви. Будући да је у питању био тако важан задатак, она је, писало се, имала велику трему.
У то време још није било ни телевизијске камере ни студија, већ је све нимљено у филмском студију на Кошутњаку, а касније је Милена причала да јој је речено да текст не учи напамет, већ да га чита и да повремено погледа у „публику“, односно у камеру. У загради јој је написао „са осмехом“ и „без осмеха“, а иако је снимање било једноставно, касније је признала да је имала утисак да се догодило нешто изузетно.
— Била сам, наравно, у својој хаљини, јер телевизијска гардероба није постојала… Чула сам да је снимак веома успео — рекла је касније за Yугопапир.
Следећи пут када се Милена појавила на малом екрану било је то у првој телевизијској драми „Случај у трамвају“, када је наступила као оно што јесте заправо била — глумица.
Милена Дапчевић рођена је као Милена Врсајков у Деспотову 1930. године, а постала је једна од највећих звезда социјалистичког филма. Њену каријеру је, без сумње, обележио филм „Аникина времена“ из 1954. године, направљен по мотивима истоимене новеле Ива Андрића, у ком је играла насловну улогу.
Освајала је талентом, али и лепотом, а средином 20. века у Југославији су је описивали као „лепу жену, једну од оних лепих жена која и појавом и гласом као да сугерише да постоји само њена тајна, нешто што само она зна и што никад неће рећи“.
Играла је у великом броју филмова и ТВ драма, а млађи су је упамтили као докторку у филму „Бошко Буха“.
Поред тога што су њен живот обележили филм и телевизија, ту је и њена велика љубав с Пеком Дапчевићем, народним херојем, учесником Народноослободилачке борбе и Шпанског грађанског рата, амбасадаором СФРЈ и генерал-пуковникм ЈНА. Упознали су се током лета 1952. године, док је Дапчевић летовао у Дубровнику, где је Милена снимала филм „Сви на море“. Пар се убрзо венчао, а кум им је био Милован Ђилас, који је писао о њиховој великој љубави.
У послератним данима било је неприхватљиво ода се један истакнути партизански борац бори глумицом, а не неком партизанком, али су Милена и Пеко „терали своје“. Глумица је била одбачена од Дапчевићевих ратних другова, нарочито јер је он током рата био у вези с прелепом и ишта мање храбром Станом Томашевић, првом женом коју је Тито поставио за партизанског комесара и коју су називали „Титовом манекенком“.
Међутим, Пеко је одабрао жену која не само што није била истакнута боркиња, већ је била само дете кад је почео рат.
Милена је добијала анонимна писма пуна мржње и беса, а још се памти да су на дочеку Нове 1954. године у Клубу књижевника седели само са Ђиласом и његовом супругом, што је Ђиласа подстакло да напише политички текст „Анатомија једног морала“, у ком је критиковао функционере и његове супруге.
— Нарочито су биле извештене у суровости оне које се нису могле похвалити за своју младост врлинама које су тражиле од других, од невесте. Једна је рекла, имитирајући слабу литературу: „Просто осећам одвратни задах разврата ако сам с њом у истој просторији“. А једна друга, која је проживела младост у оном времену када се у СКОЈ-у ослобађање од „буржоаских“ моралних предрасуда девичанства и верности сматрало првим знаком женске еманципације, рекла је: „Више се не зна ко су наше другарице! Не разликује се ко је курва, а ко је другарица“. А једна опет: „Њено занимање је такво да може бити само курва“ — писао је Ђилас.
Међутим, потом је почео чувени Титов политички обрчаун са Ђиласом, што је Дапчевиће довело у компликован положај — његова браћа изјаснила су се раније да је за Стаљина и завршила на робији, а Пеко је ћутао у јеку тензија на релацији ТИто-Ђилас јер није могао да буде против свог пријатеља.
Након скандала, Пеко је смењен с места начелника Генералштаба ЈНА и постао амабасадор Југославије у Грчкој.
Милена и Пеко имали су двоје деце: ћерку Милицу и сина Вука, а глумица је целог живота истицала колико је поносна на наследнике. Милица је одлучила да постане археолошкиња, о чему је Милена причала с поном, а у једном интервјуу истакла је и да Милица има „бољи укус у одевању“ од ње.
Преминуо је у Београду 1999. године, са Миленом поред себе. Она је наставила да живи у Србији и негује сећање на њега, а свет је напустила 3. децембра 2018. године.
