Историјски музеј Србије откупио је важан културно-историјски предмет из средњег века приватном нагодбом са продавцем уз посредовање аукцијске куће из Сан Марина.
Један од три сачувана печата средњовековног српског владара вратио се у Србију после више од девет векова након што је Историјски музеј потврдио да је откупио овај део културно-историјске баштине на надметању аукцијске куће Артемида Асте из Сан Марина.
На предњој страни печата приказан је Светог Стефана, један од првих хришћанских богослужитеља и заштитника средњовековне династије Немањића, а на задњој налази се натпис „Печат Стефана великог жупана Немање“ на грчком језику.
Почетна цена овог историјски непроцењиво значајног комада била је 1.000 евра, а после 70 понуда, Историјски музеј га је откупио приватном нагодбом са продавцем уз посредство аукцијске куће 12.000 евра.
„Брзо је цена достигла 8.500 евра, па смо контактирали аукцијску кућу и преко ње власника“, рекла је Душица Бојић, директорка музеја на конференцији за медије.
„Пристали смо на цену коју је дао продавац који нам је рекао да су му се још десетак колекционара јавило, али је одлучио да ипак нама прода свестан значаја“, додала је она.
Према Закону о јавним набавкама, државне установе не могу да се надмећу у лицитацијама и аукцијама, али то могу да чине преко посредника који је у овом случају био Горан Ристовић, уметник који за Историјски музеј ради прецизне реплике средњевековних предмета.
„Министарство културе ће кроз буџет за наредну годину дати Музеју новац којим ће рефундирати ову куповину“, рекла је директорка музеја.
Овакви начини куповине предмета за музеје су уобичајени, а као заступници су углавном Министарство иностраних послова, амбасадори и конзули, као и појединци, казала је она.
Бојић је додала да је цена од 12.000 евра (око 1,4 милиона динара) без провизије аукцијској кући, као и без ПДВ-а.
„Надам се да ће Министарство финансија изаћи у сусрет и схватити значај куповине овог предмета и неће наплатити ПДВ“, додала је Бојић.
Идентитет продавца није познат јавности, осим да је из Грчке.
Историјски музеј је раније на аукцијама купио печат кнеза Стројимира, једног од првих словенских владара на Балкану, из деветог века, писма краља Милана и краљице Наталије Обреновић и монограм њихове снаје, краљице Драге, рекла је директорка Историјском музеја за ББЦ на српском.
Да ли је ово заиста печат Стефана Немање?
Из аукцијске куће Артемида Асте за ББЦ на српском су раније потврдили аутентичност печата.
„Потребно је искуство да се утврди аутентичност, али годинама продајемо византијске печате, па смо стекли потребно знање да их препознамо“, наводе у писаном одговору за ББЦ на српском.
При утврђивању аутентичности ангажују се археолози, историчари и историчари уметности, а врше се и физичко-хемијске анализе које потврђују старост, као и коришћени материјал.
„О аутентичности предмета најпре сведочи добро документовани контекст у оквиру кога је он пронађен, а даљом анализом долази се до додатних података о предмету и времену у коме је настао, а могу ићи и у смеру додатног потврђивања аутентичности, ако за то постоји потреба“, каже Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва.
Међутим, током илегалних ископавања нема потврде, а када дође до музеја или аукцијске куће неопходне се опсежне анализе ради потврђивања или утврђивања аутентичности“, истиче Црнобрња за ББЦ.
Један од оних који су у Србији потврдили аутентичност печата био је Бењамин Хекић, сарадник Историјског музеја који је докторирао на теми средњевековних печата.
„Како је сачуван мали број печата из овог периода морали смо да проверимо аутентичност, па смо се консултовали и са сарадницима са Универзитета Сорбона Париз, као и из немачке академије наука“, рекао је Хекић на конференцији за медије Историјског музеја.
Ипак, он је додао да цена јесте велика, али да овакви предмети имају велику културно-историјску вредност.
Како је печат Стефана Немање доспео на аукцију?
Печат Стефана Немање се највероватније налазио на неком документу који је велики жупан послао и њиме потврдио сопствени идентитет, каже доктор Црнобрња.
„Велика је вероватноћа да је изван територије коју данас Србија обухвата овај печат (була) отишао већ убрзо након што је настао, односно стављен на акт због кога је израђен“, објашњава Црнобрња.
Он каже да је „тужна околност што је печат у неком тренутку одвојен од повеље на којој се налазио, и као такав се продаје.“
„То се могло десити било кад у протеклих 800 година, али је немогуће утврдити на каквој повељи се налази, као и када је са ње скинут.“
У писаном одговору за ББЦ, из аукцијске куће Артемида Асте наводе да су овај комад добили „заједно са другим византијским и печатима из јужне Италије“.
„Особа која је донела те печате није била свесна вредности баш овог предмета“, кажу из ове аукцијске куће.
Иако је, како наводе, за овакве предмете уобичајена цена од 50 до 500 евра, за печат Стефана Немање су одредили 1.000 евра, а за само неколико дана цена је вишеструко увећана.
Ко је био Стефан Немања
- Родоначелник српске средњовековне династије Немањића
- Рођен је почетком 12. века у тврђави Рибница у Подгорици, данашњем главном граду Црне Горе
- Уз помоћ Светог римског царства и Краљевине Угарске са којима је ратовао против Византије осваја територију Рашке као кнез са седиштем у граду Расу недалеко од данашњег Новог Пазара у југоисточном делу Србије
- Рашком је владао као кнез, византијски вазал и велики жупан од 1168. до 1196. године
- Његов син је потоњи велики жупан и краљ Рашке Стефан Првовенчани, као и Растко који се замонашио и добио име Сава, а касније канонизован као светац у Српској православној цркви због борбе за самосталност, аутокефалност, ове цркве
- Оставио је велики број задужбина – манастира од којих су најпознатији Студеница, Ђурђеви ступови, као и Хиландар на Светој гори где је са сином Растком провео последње године живота
- Преминуо је 13. фебруара 1199. године у Хиландару где је провео последње три године као монах Симеон, а касније је и канонизован као светац
