Хроничар Леонард Немет издао је нову књигу под називом „Колекционар паланачких успомена“. Препуна историјских прича и догађаја, ова књига говори о прошлости целе општине Бачка Паланка. У наредном периоду објављиваћемо занимљиве делове књиге о догађајима и личностима уз бачкопаланачке општине.
Пронашао дисертацију Иве Андрића
Проф. др Антон – Тони Шерер (1922-2015)
„Када је човек стар 85 година, сећа се наравно, детињства и родног места“.
Тако је почео своје писмо, пре десет година, проф. др Антон Шерер, на молбу аутора ових редова, да познати Обровчан, слависта узме учешће у изради монографије „Обровац – насеље на три реке“. Редакцијски одбор је прво био одушевљен позитивним одговором тако угледног научника на нашу молбу, а изненађен, да на коверти приспелог препорученог писма, упућеног из Граца, је поштанска марка са ликом нашег Обровчана, проф. др Антона Шерера.
Антон-Тони Шерер рођен је у Обровцу 19. јула 1922. од оца Штефана и мајке Магдалене Пфул из Букина (Младенова), где завршава основну школу, а у Врбасу средњу учитељску 1942. године. Бежећи од мађарске мобилизације, одлази без пасоша у Беч, где уписује студије славистике и германистике. Због антихитлеровске пропаганде, избацују га са Бечког универзитета и како сам Тони пише, „уз мито великог комада обровачке сланине“, наставља студије у Берлину, затим у Инсбруку, где упознаје професоре, Страхињу Костића и Јефту Миловића, са којима остаје пријатељ „за цео живот“.
Антон Шерер је магистрирао 1947. године у Грацу на тему „Паралеле између Гетеовог Фауста и Његошевог Горског вијенцс, а докторирао 1955. године дисертацијом „Гетеово проучавање српске народне поезије и његове представе о словенским народима“.
Ментор докторске дисертације Антона Шерера, био је чувени слависта проф. др Хајнрих Феликс Шмит, пред којим је 15. маја 1924. године такође докторирао наш нобеловац Иво Андрић, на тему „Развој духовног живота у Босни, под утицајем турске владавине“.
„Проф. Шмит ми је причао, како је један од његових доктораната био песник и приповедач Иво Андрић (превођен на немачки језик 1939. – прим. Л.Н.) и да је нажалост, загубљена докторска дисертација из универзитетске библиотеке у Грацу, а Иво Андрић своје примерке је изгубио у вихору Другог светског рата“, писао је Антон у својој иначе обимној коресподенцији, са МЗ Обровац.
Проф. др Зоран Константиновић, је давне 1982. године у првом броју „Свезака задужбине Иве Андрића“, под насловом „Како је спасена Андрићева дисертација“ између осталог написао: „Познато је да се дуго времена није могло доћи до Андрићеве дисертације, коју је наш нобеловац стекао на Универзитету у Грацу. На све молбе, захтеве и инсистирања код универзитетске библиотеке да се дисертација преда „Задужбини Иве Андрића“, одговарано је, да је већ издата, али се не зна коме, да се за њом трага, да је негде затурена, итд, док на крају није проглашена као изгубљена. Када је „Задужбина“, већ почела, на основу прикупљених докумената, бележака, сећања и непоузданих претпоставки да ради „препис“ дисертације, појавио се оригинал.
Мало је познато, или готово непознато, да све заслуге на спашавању овог артефакта наше културне баштине, припадају једном Обровчану, или како Шерер каже: „Башем земљаку, моји Обровчани“.
„Што је ипак спасена Андрићева докторска дисертација у оригиналу на немачком језику, дугујемо проф. др Антону Шереру, лектору универзитета у пензији и овлашћеном судском тумачу за српскохрватски језик у Грацу“, закључује проф. др Зоран Константиновић…
…О овом важном догађају за српску културу својевремено је писала „Политика“, „Дуга“, „Време“ и неки други југословенски листови, из чијих текстова се види колика је важност и захвалност придавана проф. Шереру за учињен напор у проналажењу Андрићеве дисертације…
…Тако је један Обровчан, а са њим и Обровац ушао у историју културе народа ових простора и зато Ти Тони од свег срца ДАНКЕ!
